Молитва (1895)
Ти си мирна, сјетно ћутиш,
Као ружа успавана,
А поглед си управила
Пут небеских благих страна.
Ти се молиш, а небо се
Тако љупко на те смије,
Јер чистија нигда молба
До раја му стигла није.
Ој, моли се! Таку молбу
Радо небо себи прима,
Твоја молба биће свјетлост
Усред раја анђелима.