[Моба жела у долито доба]
Моба жела у долито доба
У Јована и у Теована.
У тој моби женске главе нема,
До ли једна лијепа дјевојка:
Крај те мобе стадо пастир јави 5
Стадо јави у свиралу свира:
„Голуб гуче у јели зеленој,
Голуб гуче нигда не умуче!”
Ал' запјева лијепа дјевојка:
„Ти помузи овцу разбудницу, 10
Те ти залиј у јели голуба!”
„Ја сам музо до два до три пута,
И залијево у јели голуба,
Сведно муче, нигда не умуче!”
Бога моли лијепа дјевојка, 15
Бога моли да ужина дође;
Подне прође а ужина дође,
Сва де моба за ужину сјела,
Сам не сјела лијепа дјевојка;
Она узе ведро олагано, 20
Она иде за гору на воду.
Кад је дошла у гору зелену,
Она сједе у зелену траву
Меће себи чедо на кољено:
„Сисај чедо нигда не сисало!” 25
Кад с обазру лијепа дјевојка,
Ал за њоме братац на коњицу!
Кад га виђе лијепа дјевојка,
Баца чедо у зелену траву -
Она лети преко поља равна, 30
Кано звијезда преко неба сјајна!
Гули братац танане рукаве,
Па замота чедо пренејако,
Па га носи старој, милој мајци:
„На ти мајко чедо пренејако, 35
Ни кршћено, ни зламеновано;
Ти га крсти и зламенуј мајко -
Лијепо му име надијевај:
Пантелија не памтио мајке
Већ ти памти своје крсио име, 40
Крсно име, светога Јована!”
