Младост Доситија Обрадовића/7
| ◄ ШЕСТА ПОЈАВА | СЕДМА ПОЈАВА | ОСМА ПОЈАВА ► |
СЕДМА ПОЈАВА
ДОСИТИЈЕ и пређашњи
ДОСИТИЈЕ:
Добар дан, браца-Илија.
ПРВИ СЛУГА:
Које добро, синовче?... Но знам већ дошао си да се мало олизнеш око печења и да окусиш винце господара Муцуле! Но добро си ми дошао; баш сам мислио на тебе и хтео сам те звати, да нам после, при ручку, кажеш које прикљученије.
ДОСИТИЈЕ:
Хвала лепо, браца-Илија, али ја нисам зато дошао, већ са свим за нешто друго.
(Међу тим други и трећи слуга улазе и излазе уносећи и износећи јела и пића.)
ПРВИ СЛУГА:
А ко зашто си дошао?
ДОСИТИЈЕ:
Чуо сам да је у вашој кући част...
ПРВИ СЛУГА:
Но, па то сам и ја рекао...
ДОСИТИЈЕ:
И да је на ручку господин епископ Георгије Поповић.
ПРВИ СЛУГА:
Добро си извештен. Па шта онда?
ДОСИТИЈЕ:
Знате, браца-Илија, мени су казивали да је наш епископ славан човек, а ја га још никад нисам из ближе видео, камо ли чуо, па сам дошао да вас молим ако бисте ми могли учинити да га видим и чујем.
ПРВИ СЛУГА:
Ништа лакше, синовче... Ево видиш овде како астал баш до врата стоји; намести се и примаћеш од мене што будем износио, те ће изгледати да и ти помажеш послуживати. Ја ћу пак врата отворена оставити, те ћеш моћи епископа и видети и чути.
ДОСИТИЈЕ:
Баш вам хвала, браца-Илија, а ја ћу вам, кадгод хоћете, сва ваша писма на вашег сина написати и отправити.
ПРВИ СЛУГА:
Е, тако је онда све у реду, а сад ево ти пешкир, па на посао. (Узима неколико флаша и изађе оставивши отворена врата. — Доситије с пешкиром преко рамена намести се поред врата.)