Млади Маријан
Вино пију Сењани јунаци
У Пролому високој планини,
Гди су јеле за небо препете.
Чаша иде од руке до руке,
А кад дође Мијету у руке,
Ал’ беседи Мијат арамбаша:
"О дружино, моја браћо драга,
"Кто ће ићи у Јајца пребела,
"Да донесе леба пексимета,
"Да донесе сваком по опанке,
"Арамбаши местве и опанке,
"И дувана, екмека јуначка,
"Аршин чохе место обојака?"
Сви јунаци ником поникоше,
И у црну земљу погледаше.
Не погледа млади Маријане,
Већ беседи млади Маријане:
"Да мој стриче, Мијате ајдуче,
"Ја ћу ићи у Јајца пребела."
Ал’ беседи Мијате ајдуче:
"Ти не иди у Јајца пребела,
"На теби је бегова кошуља,
"На теби су токе Атлагића,
"За појасом ножи Ренковића,
"А у Јајцу дивно коло игра,
"У том колу Ајкуна девојка,
"Белим ће те зубом насмејати,
"Црним ће те оком заиграти,
"А ти си ми дете јогунасто,
"Ватаћеш се у то коло дивно,
"Засјаће се токе Атлагића,
"Забелиће с’ бегова кошуља,
"Опазиће ноже Ренковића."
Ал’ не слуша млади Маријане,
Већ он оде у Јајца пребела.
Ал’ у Јајцу дивно коло игра,
И у колу Ајкуна девојка.
Како дође млади Маријане,
Белим га је зубом насмејала,
Црним га је оком заиграла.
Маријан је дете јогунасто,
Увати се у то коло дивно
Баш до оне Ајкуне девојке,
Па се дете јесте разиграло,
Те распетља пуца на долами,
Забели се бегова кошуља,
Засјаше се токе Атлагића,
Опазише ноже Ренковића.
Ал’ повика Ајкуна девојка:
"Што сте стали, девет Ренковића,
"Уватите младог Маријана,
"Скините му бегову кошуљу,
"Повратите ноже Ренковића,
"И скините токе Атлагића."
Ђипило је девет Ренковића,
Уватише младог Маријана,
Везаше му руке наопако,
Бацише га на дно у тавницу.
Чекао га Мијате ајдуче,
Чекао га за три летња дана.
Кад четврти данак настануо
Књигу пише Мијате ајдуче,
Не пише је чим се књига пише,
Нит’ је пише на чему се пише,
Већ је пише по кори церовој,
Па је пише лаким буздованом,
И шиље је у Јајца пребела,
Шиље књигу на име кадији
"Пуштај мене дете Маријана,
"Ако ли га ти пустити нећеш,
"Послаћу ти тридест мила друга,
"Малу Стегу и црна Гаврана,
"Стега стеже црни Гавран веже,
"Кад га веже срце му се стеже,
"Баш Угљешу и војводу Гојшу,
"И Симића сина вилинога,
"Још к отоме Јерка чобанина,
"Који носи дренову батину,
"Седам ока суве дреновине,
"Три карике пуно девет ока,
"Све цериће по гори посуше,
"За њим каса деветоро паса,
"И десета куја од штенаца,
"Врпци му се пустимице вуку,
"За врпцима оломача трња,
"Уватићу Ајкуну девојку,
"Живој ћу јој очи извадити,
"Па ћу слепу у свет оправити."
Кад кадија књигу разгледао,
Ал’ беседе Турци јаничари:
"Пуштај врага из нашега града,
"Да не чини смрада око града."
