Мишић и мишица
| ←Два миша | Мишић и мишица Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Змија и земљеделац→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Мишић, кад прирасти и почне из рупе истркивати, упази први пут у животу мачка. Пита мишицу каква је то ствар? „Не пштај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак. Само то добpo упамти: да кад га год видиш у кући, не излази из рупе, да те чудо не нађе.“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно! А гледај га како смиром стоји, никоме се и невешт не чини, само се лиже и глади. — „Не веруј му, велим ти, да ти зло јутро не дође. И кад се он најневештији чини, онда га се највећма чувај!“
Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, рад би га боље видити. Кад га види од јаме окренута, промоли се: „Јошт малчицо ближе, да га боље видим...” Паф! мачак с шапом. „Ци, ци, цију!” — „Ха, цију!“, вели му мати. — „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“.
Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|