* * *
Миловање снахе и ђевера
Колико је гора божурова,
Ни тица је прелећет не може,
А данас је свати преиграше,
Сви сватови под жут бор падоше,
Ђевер снахом под жутом наранчом: 5
Под наранчом цвијет отпадаше,
Ђевојка га у ките кићаше,
Све сватове редом даровала,
Не дотече ручноме ђеверу,
На снаху се ђевер расpдио. 10
Вели њему лијепа ђевојка:
„О ђевере, мој златни прстене!
„Ја сам тебе љепшу оставила,
„Оставила моју јараницу,
„Одмене је и виша и љепша, 15
„И боље је рухо сакупила,
„И боље је књигу научила,
„И царев би ферман проучила
„И пашине двије бурунтије.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 199.
