Мелнбуршка повеља
.svg)
ПОВЕЉА
ВАНРЕДНОГ ЗАСЕДАЊА ЕПАРХИЈСКОГ САВЕТА
ЕПАРХИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ
И
ЦРКВЕНО-НАРОДНОГ САБОРА
ЕПАРХИЈЕ ЗА АУСТРАЛИЈУ И НОВИ ЗЕЛАНД
МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ
Ми, доле потписани, посвећени и изабрани представници Епархијских тела обеју нам Епархија Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, манастира, парохија и црквеношколских општина, мисионарских парохија, Савеза кола српских сестара, Српског православног омладинског удружења и родољубивих организација при Епархијском пленуму а у саставу ванредног паралелног заседања Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке, под председништвом нашег канонског архијереја и оца, Његовог Преосвештенства Епископа аустралијско-новозеландског и Епископа-администратора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке Г. Г. ИРИНЕЈА, у велелепном граду Мелбурну у Држави Викторији, под небеским покровитељством Пресвете Богородице и приснодјеве Марије, нашег родоначелника Светог оца Симеона Мироточивог и сина му а нама оца, првог архиепископа, просветитеља и оснивача аутокефалне Српске Православне Цркве, Светога Саве I, и свих светих из рода нашега српског, дана 22. августа/4. септембра лета Господњег 2010. о свечаном спомену Светог мученика Агатоника и Светог свештеномученика Горазда Чешког, после одслужене саборне Свете архијерејске литургије и у иконоликости Његовог царства небеског, причешћујући се Његовим живоносним Светим Телом и Његовом за нас грешне изливеном Светом Крвљу, из једне нам заједничке чаше Христове, и затим по образу древних светих и свештених сабора свештенства и народа Божјег, у навечерје небеског заштитника наших Епархија и нашег Епископа, Светог свештеномученика Иринеја Лионског, определивши се једногласно за потпуно црквено-административно јединство и тиме указујући нашу вечну захвалност најсветијем нам оцу блажене успомене Патријарху Павлу, нашем савременом ујединитељу и са њим блаженопочившем Митрополиту новограчаничком Иринеју, као и преподобном оцу Старцу Никанору светогорцу, проигуману Хиландарском, нашем измиритељу, похрањујући у нашим срцима и душама целину Христовог нераздељивог Хитона у савршеном јединству једне, свете, саборне и апостолске Цркве Светосавске, усвојивши нацрт предложеног Устава као видљиви инструмент непоколебљивог уједињења под безбедним окриљем наше Мајке Цркве а тиме учинивши крај сваком раздору, свесрдно молећи Христа Бога да нам Он учврсти ово јединство Својом Божанственом благодаћу, љубављу Бога Оца и заједницом Свесветога Духа, а уједно просећи очински благослов Свјатјејшега Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског оца нам Г. Г. ИРИНЕЈА са свим светим оцима и архијерејима Српске Цркве Православне да нам подаре благословено утемељење за ово дуго жељено и дуго очекивано црквено-административно јединство за које се определисмо на данашњи радосни дан који ће бити испуњен изражајем своје пуноће у оном сверадосном сусрету са Њиме у светлости Његовог непролазног Царства небеског у оном дану који не зна за залазак сунца и тако једнодушно уверени срдачно кличемо и поздрављамо нашег најсветијега Патријарха српског Г. Г. ИРИНЕЈА и све чланове Светог Архијерејског Сабора а преко њих пуноћу Српске Православне Цркве, Њено Величанство благочестиву Краљицу ЕЛИЗАБЕТУ II и Богобојажљиви народ држава Аустралије и Новог Зеланда, Његово Краљевско Височанство Престолонаследника српског АЛЕКСАНДРА II и васцели Краљевски дом Карађорђевића и све што изложисмо сведочимо и оверавамо потписима наших руку те како учинисмо у овом веку за наш род и нашу Цркву на увек захвално и блажено сећање на наше славне претке и утемељиваче наше Цркве на Петом континенту и трудбенике на овдашњој њиви Господњој а увек имајући у виду нашу наду у будућност и нове нараштаје, тако нам помогао Бог!
Епархије аустралијско-новозеландске
и Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке)
Дано у Гринзбороу
При Црквеношколској општини Св. Саве
4. септембра 2010. године
Извори
уреди- Мелнбуршка повеља, Приступљено 21. 3. 2018.