Мајка светога Петра
0001 Кад премину света Петра мајка,
0002 У Бога јој милосрђа нема,
0003 Нег у паклу боравиште нађе.
0004 Глас допаде до њезина сина,
0005 До онога Петра светитеља.
0006 Глас му дође, а жао му било,
0007 Па он моли Бога великога,
0008 Моли Бога и умолио га,
0009 Да из пакла вади своју мајку.
0010 Ето Петра на пакљена врата,
0011 Од пакла је врата растворио,
0012 Па саставља од лађа конопа,
0013 Све намеће лађе преко лађа,
0014 А пуштава паклу преко врата.
0015 Спуштио га Петре до дно пакла,
0016 За њ му се је ухватила мајка.
0017 Стаде Петре теглит своју мајку,
0018 Али на њу мног грешне душе
0019 Прелећеле, уз њу прионуле.
0020 Тегли Петре из дна пакла мајку,
0021 А и с њоме силне грешне душе,
0022 Тегли Петре, све му једно бива.
0023 Ну када је под врх дотеглио,
0024 Колико је охолита мајка,
0025 Охолита и завидна стара,
0026 С’ себе стреса оне грешне душе.
0027 Узвратице отпадају душе,
0028 У пакљене упадају муке.
0029 То жо било Богу милосному,
0030 Да је она тако охолита,
0031 Да се код ње нико не сахрани,
0032 Него она да би сама била;
0033 Па пошаље анђела својега,
0034 Да је кори и да јој говори:
0035 „Није доста, што с’ на св’ јету била,
0036 Трговала, неправо чинила,
0037 И у брашно пепела мијешала,
0038 И у вино воду уљевала,
0039 А за исту цјену цијенила;
0040 И за то се јеси осудила,
0041 И за то си у дно пакла пошла.
0042 Нег си и сад худа и охола,
0043 Сама хоћеш да се ти сахраниш,
0044 Из невоље да се ти избавиш,
0045 А другијем душама завидиш,
0046 Па са себе у пако их стресаш!
0047 С т’ јем си Богу пуно омрзнула,
0048 И сама си себе изгубила:
0049 Поћи хоћеш, гдје си досад била!“
0050 То изрече божији анђеле,
0051 То изрече, лађе пресијече,
0052 У дно пакла опет она паде.
