Мајка Мару прико мора звала (Матица)

* * *


Мајка Мару прико мора звала

Мајка Мару прико мора звала:
„Јеси л’, Маре, те рубе опрала?”
„Нисам, мајко, нег’ стопрв почела!”
„Чо си, Маре, летњи дан делала.”
„При мору сам рожице тргала, 5
Пуна њедра и оба рукавца,
И брату сам бродић накрцала,
Он је мени свиле и бумбака,
Уплела сам три венца зелена:
Једнога сам брату даровала, 10
Другога сам за се оставила,
Трећега сам у море бацила:
Пливај, пливај, мој зелени венче,
Док допливаш до Јурјева двора,
Док упиташ Јуријеву мајку!” 15

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, V, 20. V 1869, 14, 325.
  • Приморске народне песме, бр. 4, скупио Славољуб Лжичар.
  • Варијапте: СНП I, бр. 331, 332 и 531 (само почетак); НП Даница, бр. 86.

Референце

Извор

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 115.