Материна маза

Материна маза Писац: Јован Јовановић Змај

Има дете у селу,
Име му је Лаза,
ал' га зову друкчије -
Материна маза.

Кад сва деца устану,
Он и онда спава,
Кад му кажу: Устани!
Њега „боли г'ава“.

Кад устане, не уме
Да се сам обуче,
Не сме да се умије,
Иште воде вруће.

Кад га жуља ципела,
Он ципелу туче,
Тад га рука заболи,
Па онда јауче.

Кад му даду јабуку,
Он би хтео шљива,
Кад му пруже погачу,
Онда би кољива.

Кад се мало огребе,
Плаче и запева:
„Јао, јао, помагај,
Изић ће ми ц'ева!“

Кад је суво, замеси
Блата па се каља,
Кад га мати покара,
Легне па се ваља.

Кад му успу таране,
Он би јео риба,
Кад се рибе наједе,
Тад га „боли тиба“.

Па зато га не зову
По имену: Лаза,
Већем јадно, жалосно:
материна маза!