Марко у ропству сарајевском

0001 Дође Марко шехер Сарајеву,
0002 узмучише с’ Турци Сарајлије
0003 тко ће Марка на конак повести,
0004 док ево ти Залум-Асанаге,
0005 на конака он поведе Марка,
0006 навали му вино и ракију,
0007 док се Марко бјеше накитио,
0008 накитио те и заситио,
0009 отишао спават без узглавја;
0010 а да видиш Залум-Асанаге,
0011 тури на њ’га двоје букагије,
0012 пак је Марка ногом ударио;
0013 "Устај, курво, Краљевићу Марко!
0014 Да пијемо вино и ракију,
0015 да љубимо твоју Анђелију."
0016 Шћаше Марко да скочи на ноге,
0017 недаше му двоје букагије,
0018 па скупио Залум Сарајлија,
0019 сви рекоше да објесе Марка,
0020 каурина и турска крвника,
0021 који бјеше поочио цара,
0022 а да Турке лашње ископава,
0023 сви рекоше, сложно покликоше:
0024 "Објес’мо га у неђељу прву,
0025 диндушманин нек је који мање!"
0026 Кад се Марко на невољи нађе,
0027 он довати дивит и артију,
0028 даде му га лијепа ђевојка,
0029 мила ћерца Залум-Хасанаге,
0030 пак је ситну књигу накитио,
0031 свог сокола бјеше докликао,
0032 њему књигу под гроце веже,
0033 још му Марко вако бесјеђаше:
0034 "Сив соколе, моја вјерна слуго!
0035 Носи књигу моме побратиму,
0036 побратиму Новакову Грују,
0037 биће ш њима Новак и Радивој
0038 у пећини високој стијени,
0039 а у врху горе Романије,
0040 брзо пођи, а брже ми дођи!"
0041 Соко Марку кликом одговара:
0042 "Ја ћу поћи но теб’ хоћу л’ наћи,
0043 хоћу ли те наћи у животу?"
0044 Њему марко бољу проговара:
0045 "То је божја брига и судија,
0046 а док ми је Грујо побратиме,
0047 и док ми је вила посестрима,
0048 б’јела вила што с’ у облак свила,
0049 неће моћи погубит ме Турци."
0050 Полетио соко тица сива,
0051 а узгред је Марку говорио:
0052 "Да никога, ето мене твога,
0053 заиста ћу очи ископати,
0054 те Залуму, нашем душманину,
0055 нек се каје и нек слијеп таје
0056 што ј’ на вјери погубио Марка,
0057 Марку царе вазда даје даре,
0058 да се на њег’ само не прогњева,
0059 па што бог да, то ће бит’ и овда."
0060 Оде соко и Грујицу нађе,
0061 а кад Грујо ситну књигу виђе,
0062 удари се руком по кољену,
0063 пукнуо му рибић и чакшире,
0064 а бризну му сузе низ образе,
0065 Грујо хукну сва пећина јекну:
0066 "Ах ђе си ми, побре, запануо!
0067 орловима да смо лећивијем
0068 не би сјенку к теби дотурили,
0069 ал’ што бог да и срећа јуначка."
0070 Па сокола Грујо испратио,
0071 да се побри нада побратиме,
0072 а Грујица опанке притеже,
0073 узе своју шару по сриједи,
0074 покликао Старину Новака
0075 и свог стрица Дели-Радивоја:
0076 "У кога је срце и мишица,
0077 сад нек Марку на помоћ потече,
0078 а ја одох да и нитко неће!
0079 Оћу своју изгубити главу,
0080 ал’ избавит свога побратима,
0081 мога побру Краљевића Марка."
0082 То је рек’о па на друм потек’о,
0083 а за њиме Новак и Радивој,
0084 далеко је Новак изостао,
0085 па свог брата био дозивао:
0086 "Радивоје, причекај ме, брате!
0087 Да ми старци скупа отидемо
0088 не би л’ Грују у невољи били,
0089 младо момче уложиће лудо
0090 па би могли њега изгубити,
0091 а никад се за њег’ утјешити."
0092 Док се они амо ишчекали,
0093 уто Грујо шехер Сарајеву,
0094 а кад био на сред Сарајева,
0095 ал’ привели Марка под вјешала;
0096 то кад виђе Новаковић Грујо,
0097 не обазре с’ десно ни лијево,
0098 бритка мача свога потргнуо,
0099 сам у Турке јуриш учинио
0100 кликујући Марка побратима:
0101 "Небој ми се, побратиме Марко!
0102 Још је и наш вишњи отац благи,
0103 а ево ти Старине Новака,
0104 и ево ти Дели-Радивоја,
0105 ка два грома за хитрим муњама."
0106 Око побра разагнао Турке,
0107 Марку брже опростио руке,
0108 додао му сабљу потајницу,
0109 кад се Марко сабље добавио,
0110 мало кога жива упуштио,
0111 и док дође Новак и Радивој,
0112 али Турц’ма ка бијесним вуц’ма,
0113 ниђе јава до безброја сртва,
0114 љто б’ утекло нејакоме Грују,
0115 то претјеца Краљевићу Марко,
0116 што л’ умаче њима обојици,
0117 то дочека Новак и Радивој,
0118 док Турчина неста ђавољега
0119 у лијепу шехер Сарајеву,
0120 а јунаци здраво и весело
0121 сваки Марка грли и целива,
0122 за витешко здравје припитива,
0123 па сједоше сви у Ташли-хана,
0124 ту сједоше те се одморише,
0125 пит почеше вино из Мостара,
0126 мили боже да дивнога дара!
0127 Како л’ није кад Срб вино пије
0128 по турскијем кахвам’ и ханима,
0129 а главе им посјече крвничке,
0130 благош нама с браћом витезов’ма!

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]