5
Марко Краљевић и Будимка девојка
Фала богу, фала јединоме,
лов ловише три српске војводе:
једно беше Марко Краљевићи,
други беше Милош Обилићи,
трећо беше Реља Крилатићи.
Лов ловише три дана и три ноћи,
ништа нису могли да улову,
па слегоше на Будимску чешму.
Чекали су три дана и три ноћа,
ништа нема њима да ги дође.
Ту ми викну Марко Краљевићи,
ту ми викну мало да попоје:
попевује, Будим потресује.
Дочула га Будимка девојка,
говорила Будимка девојка:
„Чујеш ли ме, моја мила мајко,
што је дошло проклето јуначе,
што је дошло на Будимску чесму,
попевује, Будим потресује,
оћу, мајко, ја да га погледам.”
Ту ми спраља коња доријога,
постегује, од земње га подигује,
и ми тура лаке топузине,
и ми тура сабље димискиње,
право иде на Будимску чешму,
Што је, кучка, коња разљутила,
из уста му модар пламен излази,
из очи му живе жишке излазију,
од прашине магла се саздала.
Кад гу виде Реља Крилатићи,
он летнуја горе под небеса.
Кад гу виде Милош Кобилићи,
сакрија се у зелену траву.
Кад гу виде Марко Краљевићи,
он почеја богу да се моли:
„Не осрами ме, боже, од женске силе!”
Ту ми стиже Будимка девојка,
па се мећа лаке топузине,
није могла Марка да погоди,
па се удрише сабље димискиње,
све су сабље они покршили,
па узеше они да се врву,
врвеше се три дана и три ноћа,
виде Марко да ће га освоји;
куд је Марко курва и ђидија:
„Фала богу, фала јединоме,
не се чудим што се ми врвимо,
но се чудим: Будим град изгоре!”
Маши главу будимска девојка,
маши главу па Будим погледа,
обали гу Марко Крал>евићи,
довати гу за те русе косе,
те гу вуче по зелене траве,
и ми тражи комат од сабље
да погуби Будимку девојку.
Ту говори Будимка девојка:
„Чујеш ли ме, Марко Краљевићи,
ти ме узимај љубу за себе.”
Ту говори Марко Краљевићи:
„Што ће мене љуба појунак од мене.”
Ту говори Будимка девојка:
„Чујеш ли ме Марко Краљевићи,
ти ми земај два товара благо,
тек ме уземај ти љубу за себе.”
Неће Марко два товара благо,
но гу вуче по зелене траве,
те ми тражи комате од сабље
да погуби Будимку девојку.
Говорила Будимка девојка:
„Узми, Марко, три товара благо,
тек ме узми ти љубу за себе.”
Узе Марко три товара благо,
и ми узе Будимку девојку,
носија гу до то тијо моро,
трипут рипи, Марко ми прерипи,
и на себе три товара благо.
Остаде ми Будимка девојка,
гледајући, јадна, плакајући.
Од нас песма а од бога здравље!
