* * *


Мара и мајка

О ти Маро, лепа Маро,
Мудро ти се с Марком љубиш,
Где год чујеш поручујеш,
Где год видиш намигујеш,
А где сретеш поштипујеш: 5
„Дођ' довече, лепи Марко,
„Ти не води врана коња,
„Ти не носи сив-сокола,
„И не носи смиљ за капом,
„Моја мајка лака санка, 10
„Опазиће тебе, Марко.“
Марко Маре не слушао,
Већ он води врана коња,
И он носи сив-сокола,
И он носи смиљ за капом. 15
Кад је било у по ноћи,
Коњиц врисну, соко писну,
Замириса смиљ за капом.
Мајка Мари говорила:
„Где 'но Марков коњиц вришти, 20
„Где 'но Марков соко кликће,
„Где мирише смиљ за капом?“
Мара мајци говорила:
„Мучи, мајко, замукла се
„Од грознице тролетнице! 25
„Овуд свати пројездише,
„И девојку проведоше,
„Младожењин коњиц вришти,
„У девера соко кликће,
„На девојци смиљ мирише."30


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 409-411.