* * *
Мала мома
Чува овце три године,
Заборав' се оженити.
Имам стрица домишљана
И стрикачу двоишљачу,
Мене мому испросише, 5
Клофтер дугу и широку,
Баш девојку нинарицу.
Не може јој појас бити
Него узе са вршаја;
Не може јој прстен бити 10
Него гужва орачица;
Не може јој чарапе бити
Него старе врећетлне;
Не може јој цијел' бити
Него старе кожулине; 15
Не може јој капа бити
Него стара кожњичина;
Не може јој кошиља бити
Нег' поњава од девет поли;
Не може јој рита бити 20
Нег' поњава од три поле.
Сакриваше кола од олова,
Упрепнуше сто волова
Да повезу младу мому.
Први воли помркују, 25
Под њам кола подшкрипују:
"Ајс, малоња, ајс, црвоња!"
Кад пођоше на венчање
Навалило девојчици
Мало орати и писати 30
Три мекоте загнојила
И четврту пригнојила.
Кад одоше пред дворове,
Троја врата уставише
Док девојку уведоше; 35
Три клупице наредише
Док девојку посадише;
Оку масти измазаше
Док девојку намазаше,
Три гребена растргаше 40
Док девајку расправише.
Ал' јој иде свекрвица;
"Шта ћемо ти за вечеру?"
"Лака ми ти вечерица
Девет пећки просеница, 45
И два јарад прцевита,
И два пурана брботљива,
И две гуоке ометаче,
За напитак каблић вина!"
Кад сведоше младиће, 50
Ал' повика младожења:
"Ој, Бога вам, сви сватови,
Који слеме, који греду,
Да дижемо моми ноге'
Моми ноге не дигоше, 55
Два девера и убише.
|
|
Варијанте
Референце
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига пета Особите пјесме и поскочице, САНУ, Београд, 1974.
