МАГИЈСКА МОЋ РЕЧИ
Усмено стваралаштво једног народа најбољи је показатељ његовог свеукрпног живота. Остаци најстаријег веровања, као и динамика његовог мењања, најбоље се уочавају зналачком реконструкцијом колектшвног формулативног казивања. Готово сви облици духовног живота, с посебним карактеристикама различитих етнопсихолошких заједница, укодирани су у богату сраску фолклорну грађу. Богатстшо народног казивања упућује на богат духовни живот који се заснивао на анимистичком веровању, а посебно веровањем у магијску моћ речи. Тесна повезаност с природом у свим облицима њене појавности резултираће богатим усменим стваралаштвом које је у одређеним приликама имало своју практичну примену.
Народне умотворине власотиначког краја нуде богату грађу која упућује на најстарије облике веровања, која су се у архетипским слојевима свести сачувала до данашњих дана. Брижљиво чување народних обичаја и веровање у магијску моћ речи одржаће цивилизацијску матрицу једне специфичне етно-психолошке заједнице. Богатство лирских народних песама овог краја огледа се у великом броју лирских врста, посебно оних које су везане за обреде и обичаје који су брижљиво неговани у оквирима затворене патријархалне заједнице. У збирци су заступљене следеће лирске врсте: обредне (коледарске, лазаричке, крстоношке, краљичке), посленичке (косачке жетелачке и општег карактера), обичајне (сватовске) љубавне и породичне (општех карактера и успаванке).
Преовладавање обредних народних песама указује на то да је у овом крају сачуван ритуално-магијски однос према природи. Доследност у неговању паганских обреда указује на тесну везу с анимизмом на којем се и заснива обредна лирика овог краја. Неговање обреда који је праћен игром и песмом, а с циљем да се умилостиве божанства, нуди богату грађу о духовном животу овог специфичног етноса. Чување архаичних обредних врста, које на метафоричан и симболичан начин упућују на човеков однос према природи, драгоцен је извор у проучавању најдревнијег облика живота. Богатство песничких слика тражи додатни напор при њиховом тумачењу које захтевају нови приступ у реконструкцији богате духовне грађе овог краја. Синкретизам, једноставност, емоционалност и сликовитост лирике власотиначког краја уклапа се, уз извесне специфичности, у одлике свеукупне лирике на балканском простору.
Особеност обредних песама изражена је у наглашеном неговању култа предака и природе. Из обреда и обичаја који су праћени песмом уочава се настојање заједнице да кроз култне радње и магијску моћ речи умилостиви мистична бића да буду благонаклона према њој. Како је у овом крају читав обредни систем везан за земњорадњу, то је и највише песама које су у функцији магијског обраћања вишим силама. Будући да је у њима примарна религија земљорадника, која је и неговала култ природе, уочава се и тесна веза између човека и божанстава која утичу на плодност. Овај јединствени спој и његова нераскидивост најбоље се уочавају у обредним песмама које су праћене аграрно-маијским ритуалом.
Уочи Божића у овом крају су се певале коледарске песме, које потичу још из паганских времена. Оне су изражавале радост због буђења природе, а њихов свечан тон био је у тесној вези с ритуалном радњом којом је требало умилостивити божанства да буду благонаклона према човеку. У њима се често пева и о рођењу Исуса Христа. Маскирани колеђани су имитативним магијским радњама дочаравали орање и сејање, а сам обред је тесној вези с култом предака.
Сличну функцију имале су и краљичке песме које су се у овом крају певале о Тројицама, седам недења после Ускрса. У краљице су ишле само девојке, свечано одевене и окићене. У обреду је учествовало осам девојака, а бирали су се краљица, краљ и барјактар. Обред је почињао пред краљичином кућом, а затим је поворка обилазила сеоске домове певајући песме ведре садржине. Занимљиво је то што су се краљичке песме у власотиначком крају певале и на Ђурђевдан тако да су готово срасле с ђурђевданским песмама у којима је посебно наглашен култ биља. У овим песмама често налазимо љубавни мотив који је пројектован у ритуалну радњу брања ђурђевданског цвећа, а није редак случај да ове песме лако "склизну" у сватовске. (Цавтело цвеће ђурђево, / Ђурђа га мома бераше).
Посебно место у стваралаштву овог етноса чине лазаричке песме. Оне су се временом христијанизовале тако да су везане за Лазареву суботу. Лазарице, пре него што гране сунце, одлазе на поток и обраћају се води. Посебно неговани култ воде у религији старих Словена долази до пуног изражаја у радњи у којој прво јутарње обраћање води указује на жељу за плодном годином. Лазарице певају песме младићима, девојкама, невестама, деци, домаћину, домаћици, војнику, али и животињама (кокошки, маци, пчели...). Изражавање добрих намера и жеља за плодношћу и благостањем, по лепоти и богатству емоција, издваја ове песме од осталих. У овој врсти посебно место заузима култ биља (босиљак, здравац, трандафил), које најчешће има симболично значење. У овим песмама, посебно у онима које се певају младићу и девојци, често се назире и скривени еротски тон. Космичка тежња ка благостању, спајању и плодности даје им посебну естетску вредност. У једној лазаричкој песми која се пева девојци симболична слика мућења воде, у којој девојка бели платно, асоцира на чин стварања новог живота (На бел Дунав бела Рада/ Бела Рада платно бели/ Овчари вој воду муте/ А мајка вој повикује/ Ајде ћерко, доста толко!" / Проговара бела Рада/ "Овчари ми воду муте/ Па не могу брго дојдем.").
Изразита сликовитост и метафоричност лазаричих песама захтева пажљиво читање и анализу. Песме указују на родовско-задружну заједницу у оквиру које су и поникле, а која је неговала култ биља и животиња. Топао тон песама које се пева]у животињама указује на посебан однос према животињском свету. (Мори коко танкошија, / Ој, ти мацо, каракацо, / Заблејала ми бела Беца). Везаност за земљу и жеља за плодношћу резултираће естетским изразом посебно у песмама које се певају орачу. У једној лазаричкој песми дата је врло лепа слика орача чији се волови пореде с два јелена, рало с чудним дрвом давиновом, а семе са ситним бисером (Волови му два јелеиа / Цва ергена / Рало му је чудно дрво / Чудно дрво давиново/ Брана му је брева брежа/ Семе му је ситан бисер).
Народна лирика овог краја веома је богата и сачувала је успомену на готово све облике људског живота. Религиозни израз (посебно пагански) биће присутан у скоро свим обредним песмама с тенденцијом христијанизације, посебно коледарских.
Разноликост духовног живота људи овог краја биће посебно изражена у љубавним и породичним песмама. Емоционална затвореност ове етно-психолошке даје им посебну специфичност. Однос између мушкарца и жене исказује се у љубавним песмама у којима често наилазимо на немогућност остваривања љубави у оквирима затворене патријархалне заједнице. Упућеност на блиске породичне односе честа је препрека у остваривању љубавних жеља, што у песмама често резултира наглашавањем личне трагике.
Сватовске песме одражавају богатство обичаја везаног за процес иницијације и чине посебну врсту у којој особито место заузимају песме које се певају у девојачкој кући. Њихов елегични тон и емоционални набој издваја их из осталих песничких врста власотиначког краја (Предавај се, девојко/ Туђа је кућа, девојко/ Туга је голема./ Туђи су двори, девојко/ Туђи су наћви, девојко/ Туђа је мајка, девојко/ Туга је голема.) Озбиљност и строго пошшовање свадбеног обреда указује иа његову древност и важност овог догађаја који поред рођења и сахране представља најважнији процес иницијације у човековом живошу.
Разноликост породичних односа опевана је у породичним песмама у којима је наглашена сложеност унутар породичне заједнице. У збирци је и једна успаванка чија структура указује на велику старину ове песничке форме.
Манифестација духовног живота једног колектива нашла је богат израз у готово свим врстама лирског стваралаштва. Особеност овог етноса дошла је до посебног израза у колективном усменом казивању које је одолело времену и данас нуди богату грађу за даља истрсживања духовног наслеђа овог краја. Модерно тумачење фолклорног наслеђа зохтевало би интердисциплинарно истраживање које би морало укључити религијске, етнографске, психолошке, музиколошке, лингвистичке, културолошке и друге аспекте проучавања. Зналачком реконструкцијом овог богатог фолклорног наслеђа дошло би се до новог осветлоавања специфичне грађе која је сачувала кодове древне цивилизације у различирим жанровским облицима усменог казивања овог краја.
Валеншина Питулић
Референце
уредиИзвор
уреди- Изникал ми струк босиљак: лирске народне песме из власотиначког краја; Власина, Власотинце, 2000., стр. 133-137.