Лули тетка нејака Ивана
Лули тетка нејака Ивана
баш га лули голем да порасте
да преотне краљу краљевину,
да преотне цару царевину.
Лак полак до цара се чуло. 5
Он испрати до девет јунака
баш да наћу Ивана нејака.
Кад најдоше нејака Ивана,
бацише га на дно у тавницу.
У тавницу ништа нигде нема, 10
у тавницу вода до колена,
у тавницу змије и гуштери.
Кад минуле до девет године,
траг отиде Иванова мајка,
траг отиде граду на капије 15
па кукала један дан до пладне;
„Бога вама рајсћи капиџије,
отворете врата на тавницу
да саберем Иванови кости
да ји носим на дела голема 20
да ји росе росе ђурђевачке,
да ји греје слнце петровачко.
Отворише врата на тавницу.
Иван седи на златну столицу
и пред њега сребрна синија 25
у синију пита и погача.
Питала га остарела мајка:
„Кој ти даде сребрну синију,
кој ти даде питу и погачу?"
„Света среда сребрну синију, 30
света Петка питу и погачу".
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
