Лукреција или Тројо/10
| ←Шена прва | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена друга |
Шена трећа→ |
Скапин: Al cospetto de Bacco, истина је права да су жене велики врагови, ма велики! Ко би реко да је моја госпоћа вјештичина! Ах, и пој се уздат! Ербо никако није могла имброљат ни смести да јој се син не вјери за Лукрецију Тројовом, хоће да смете но враголијама. Ево ми ти је сада дала у овој књизи њекога малана од траве и рекла ми је да најприје спијам да ко не узбуде да ме не види, пака да ово закопам у Троја под врата од куће; и када Лукреција стане више овога, да ће ончас привратит љубав коју носи Џану у другога. Молио сам је да алмено учини да опета намура се на ме, и обећала ми је да када се ја помажем с њеком водом што ми је дала у овој гостарици да ће ончас Лукреција за мном заманитат у љубави. Мајде тот њему! Ако је и по врагу, нико није срећнији од мене. До сада сам спјантурио [и бушко толико лијепих ручака], а сада ћу уживати ону лјепушицу од Лукреције. Мајде, сада није нико овди, поћу ово закопати под врата. (Закопава).
Ждеро (вирећи изнутра говори): Што ови ћурлин смрда овуда око врата нашијех? Сад ћу га ја аџустат! (Улази унутра, пака удара Скапина лопижом по глави).
Скапин: Ајмех, ајмех, пуче ми глава на пола.
Референце
уреди
