[Лудо младо с девојку си збори]
Лудо младо с девојку си збори.
„Ој девојко, бела и црвена,
та што си ми толко омилела,
та што си ми срце освојила,
та што си ми на коњ' биље дала?" 5
„Ако сам ти толко омилела,
ако сам ти срце освојила,
ако сам ти на коњ’ биље дала,
ти ми дођи вечер пред вечеру,
докле несам овце накарала, 10
докле несам псето опуштила,
докле несам порту затворила,
докле несам слатко вечерала,
докле несам при мајку легнала,
докле несам лампу угасила. 15
Не поведи вернога другара,
не поведи коња аџамију,
не понеси сивога сокола,
не понеси пушку нишанџику."
Лудо младо од радост не чуло. 20
Но поведе вернога другара,
но понесе сивога сокола,
но поведе коња аџамију,
но понесе пушку нишанџику.
Кад су дошли к девојкини двори, 25
пушка пукна, дворе обасјала,
соко писну, у бога се чује,
коњ завришта, ћеремида паде.
Девојка се страшно успавала;
но их чула девојкина мајка. 30
„Диг се, ћеро, жива се не дигла,
какво добро наши двори снађе."
„Ћути, мајко, жива не зинала,
ја га чекам време три године,
с'г је дошја, с њега ће си идем." 35
