[Луг зелени жиром уродио]
Луг зелени жиром уродио,
Уродио жиром и буквицом;
По њем Иво свиње ужирио,
Под њим Мара ружмарина брала,
Набрала је њедра и рукаве, 5
Њедра веже, а рукаве стеже,
Наблањала на Иву свињара,
Јако с она умолила Иви:
„Ој Иване, по Богу братиме!
Преведи ме преко горе чарне, 10
Брез дивана и брез приваћања,
Ја ћу тебе преко воде ладне.”
То је Иво за бога примио.
Превео ју преко горе чарне,
Брез дивана и брез приваћања, 15
Она њега преко воде ладне.
Оде Мара низ то поље равно,
Оде Мара пјесму пјевајући,
Мушким грлом, дјевојачким гласом:
„А, мој Иво, будало велика! 20
Лјепу с тицу био саловио,
Ал' је ниси черупнути знао!”
Оде Мара пјесму пјевајући,
Лијепи Иво оде плакајући;
Па он иде своме двору бијелу: 25
„Богом теби, стара моја мајко,
Сашиј мени торбицу шљепачку,
Ја ћу правит гусле јаворове,
Па ћу гуђет од двора до двора.”
Догудио до Марина двора. 30
Питала га лијепе Маре мајка:
„Богом теби, млада гукињица!
„Или гудиш, да ти крува дадем,
Или гудиш, да ти конак дадем?”
„Ја не гудим да ми крува дадеш, 35
До л' ја гудим да ми конак дадеш!”
„Ил ћеш са мном у доње собице,
Или с Маром на горње чардаке?”
„Волим с Маром на горње чардаке,
Него с тобом у доње собице.” 40
Када било ноћи о поноћи,
Стаде лупа зелени шалупа,
Стаде звека стаклени пенџера,
Стаде вриска пребијеле Маре!
Љуто куне пребијела Мара: 45
„Бог т' убио, стара мила мајко!
Није ово гудац из сошпета,
До л' је ово прелијепи Иво!”
