Лиша

Лиша (193 - 198)

     Лиша је болест коже. Баје се прстом „лијаком“ - домалим прстом леве руке. Пљувачком овлажи врх овог прста и умочи се у „пауљ“ или „паљуг“ (пахуљ од жара) и њиме се маже лиша. Баје се два пута дневно, ујутру и увече. Увече се каже: „Добро јутро лишо!“; а ујутру: „Добро вече лишо!", а затим следи басна бр. 198.
     Негде се баје пепелом од сагореле ствари, која исто стоји, као док није била изгорела (205, с. 292).
     Варијанте ове кратке басме објављене су још у следећим радовима (47, с. 95; 205, с. 292; 343, с. 91). У листу „Кића“ штампана је једна оваква басма, али с назнаком „од церму“:

          Церма њива,
          плева семе,
          семе њиву нека сатре.
          (405)

     Бајање од лише у сличној варијанти се среће и код Бугара (581, с. 159).

Референце

Извор

Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 398.