Лихварка/24

ЧИН II

ПОЈАВА XI

ПОЈАВА XI
(На вратима се Јела укаже.)

ЈЕЛА: Господин Павле!
ПАВЛЕ: Ви сте госпођице? Хвала Богу те вас једаред видјех саму. (Потрчи на прстима.)
ЈЕЛА: Само за тренут, па одмах идем; бојим се да ме тетка или когод не спази. Ви сте ми нешто писали?
ПАВЛЕ: Да вас волим!
ЈЕЛА (стидно): Ах! А ја то писмо нијесам добила!
ПАВЛЕ: Зацијело! Госпођа Савићка је писмо добила и она мисли да се ње тиче. Шта да радимо сад? Како да се извучемо из овог несносног положаја?
ЈЕЛА (кроз сузе, љутито): Па зар јој нијесте објаснили ту забуну.
ПАВЛЕ: Али на који начин? За цијело, морам ма што предузети. Ето, данас мишљах да јој све исповиједим, ама онај Ставре дође и поремети ми цио план.
ЈЕЛА: Ах, Боже мој, како сам несретна! Бојим се да је све ово не наљути — па онда...
ПАВЛЕ: Не, не! Она мора о свему дознати још овај дан.
ЈЕЛА: Не знаш, Павле, како ми је тешко! Све ми се чини, да ће се тетка расрдити.
ПАВЛЕ: Не бој се Јело, ја сам уза те. Овај пољубац нека те охрабри. (хоће да је пољуби.)
ЈЕЛА (отимајући се): Не, не, не! Видјеће когод! Сад ће тетка доћи! Други пут, Павле. (једнако се отима.)
ПАВЛЕ: Сад, сад! Само један пољубац. (Пољуби је; у истом часу баеба Маца на вратима се појави.)
ЈЕЛА: Ах, шта учинисте? (Утекне.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.