Лихварка/23
ПОЈАВА X
(Ставре и Јела улазе.)
СТАВРЕ: А, шта видим то? Ти овдје г. Павле?
ЈЕЛА (изненеђена): Ах!
ПАВЛЕ (клањајући се Јели): О, госпођице! ...
САВИЋКА (прекидајаћи га): Да ја сам позвала г. Павла, да га замолим да нам сјутра на вечеру дође. Хоћу да се на тај начин одужим за мога „Бижу“.
СТАВРЕ: О то је лијепо, врло лијепо! (За себе.) Ама шта има посла млад момак у кући гдје живи дјевојка. (Гласно.) Јест, јест, то је „племенито“; ја сам увијек за вечеру био, па ћу из мога дућана донијети вина, јер не знате како ми је мило, што сте ви псето нашли. (За себе.) Да те ђаво носи!
ПАВЛЕ: О молим, молим, то је и сувише части за мене! (За се.) Ух, та како да се извучем из овог несносног положаја.
САВИЋКА (Јели): Иди по Анку.
ЈЕЛА (за се): Да ми је само знати је ли што говорио с тетком. (Оде.)
СТАВРЕ: А вас бих молио, госпо, да ми поклоните мало времена; ако хоћете, ето и овдје можемо прегледати наше рачуне.
САВИЋКА: Боље у ону собу. Драги г. Павле извините за један тренутак, а ја ћу се одмах вратити.
ПАВЛЕ: О молим, молим, само изволте.
САВИЋКА: Хајд’мо, газда Ставре.
(Ставре иде напријед, за њим Савићка; на уласку друге собе окрене се Павлу, добацујући му пољубац.)
ПАВЛЕ (сам): Ао шкорпијо једна, заљубила си се до ушију! Али сад да ми је знати, како да се са Јелом видим, те да се договоримо на који начин да се из овог несносног положаја извучем.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|