Лихварка/2

ЧИН I

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II

СТЕВАН (долази): Пјеваш, Анчице? А коме си пјевала ту пјесму сад? Знам да си само на мене мислила, кад си то пјевала?
АНКА: А да красне ми мустре за пјесму! Шта си ми ти, да ја теби пјевам?
СТЕВА: Јер ме волиш.
АНКА: Тебе? ха, ха, ха! Ја не волим никога.
СТЕВА: Само мене.
АНКА: Ни мало.
СТЕВА: Али мало; ето оволишно?
АНКА: Баш ни толишно.
СТЕВА: Е кад је тако, а ти ме пољуби.
АНКА: А што да те пољубим, кад те не волим?
СТЕВА: То је онда са свим друго нешто. За то ћу ја да пољубим тебе; баш за то, што ме не волиш (хоће да је пољуби).
АНКА (отима се): А као за што да ме баш за то пољубиш. Је ли (кроз сузе) то значи, да ме не волиш? Ти ме исмијаваш!
СТЕВАН: Но, но, но! Умири се, ја ћу те пољубити и за то што те волим.
АНКА (одбије га): Иди! Тако је то: признај да га волиш, а он онда изврће на исмијавање.
СТЕВАН: Али Анчице, ја те збиља волим.
АНКА: Па што нијеси дошао одмах, него си се по авлији устумарао?
СТЕВАН: Јер сам тражио навлаку. А гле! па ево ње овдје! Дакле ти си ме преварила, враже, само да ти дођем? Ето шта ти је љубав!
АНКА: Брига ми је за то? Звала сам те, да ми кажеш, хоћеш ли ићи по госпођу да је дочекаш?
СТЕВАН: Нећу, јер ми је господар Ставре казао, да ће их он сам дочекати.
АНКА: Ама тај се Ставре јако промијенио од кад су госпођа и њезина сестричина у бању отишли. Све је нешто тужан, нешто замишљен и броји на прсте. Бог и душа, тај је заљубљен.
СТЕВАН: Мислиш? Но, то би још требало томе матором винару. Не знам само, какав би изгледао, кад би му женица још у меденом мјесецу натакла рогове на главу.
АНКА: Блејао би у њу као теле у шарена врата.
СТЕВАН: А, тај је и сувише стар а да га телетом назовеш.
АНКА: Па како дубоко уздише! Е баш је смијешан; занио се онако као што си некада ти, кад си се у мене заљубио.
СТЕВАН: То је клевета! Ја се занио? Мени се чини да не бијаше достојанственијег љубавника од мене. (Звонце споља.)
АНКА: Ево их! Брже, да прихватимо ствари.
(Отрче обоје.)
СТАВРЕ (споља): Молим, молим, не брините се ви; ја ћу већ унијети ваш куфер и сам.
ЈЕЛА (надође споља): Али за Бога, господар Ставра та ви ми изгужвасте шешир.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.