Лисица и кокот

Лисица и кокот

     Питао један дан кокот лисицу: за што кољеш моје кокошке, а ништа ти нијесу криве ни дужне? Одговори му она: за твој инад, јер твоју силу не могу да трпим. — Ма какву моју силу? — За то, што имаш три поноситости; прву: на глави скрлетну круну као цар; другу: на ногама мамузе као татарин, а трећу: толико перјаница на репу, без икаква јунаштва да си икад учинио. А кокот лисици рече: дај, образа ти! причекај мало, ево иду двојица к нама, не би ли нас како умирили. — А који су то „двојица? — Наш шаров и мрков. А лисица, чујући, побјеже и рече: међу мном и тобом и међу оном двојицом нијесмо још ухватили тврде вјере.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 193.