Лири

Лири  (1894)  Писац: Јелена Ј. Димитријевић

Је ли млада? Лакше само!
Да т’ не оду звуци мору...
Сутра да се упознамо
С песникињом на Босфору!!
Је ли лепа?... Тихо! Тише!
Лаора се срце боји...
Ја не могу, лиро, више,
Сваки тренут душа броји.
Ах како су часи спори,
О шта ли нас сутра чека...
Место мене ти прозобир
Да сам путник из далека.
И још реци милом створу:
„Она пева — Бога слави
У Стамболу на Босфору,
Ја у Нишу на Нишави”.
Јесу л’ слатке песме њене?...
Слушај срца уздисаје:
Питај, лиро, место мене
Зна ли она љубав шта је?
Не! Не питај, ћути само
Где љубави свете није,
Ни срдашца нема тамо —
Источника поезије.
Ну доста си била тија,
Хајде јаче! Грмни сада!
Моје срце срећа нија
О јеси ли и ти рада
Што ће каик драг, убави
Однети нас бајну двору,
Неба дару и љубави —
Песникињи на Босфору?...

У Цариграду, 24. маја 1894.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 16, стр. 245.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 79 година.