Летња ноћ
Летња ноћ
Волим да гледам кад после Сутона
падају звезде без светла трага
у нему, бескрајну Ноћ,
и када Месец небом завесла,
са хладним лицем и хладним срцем,
као окорели мизантроп;
и све је тихо, и свечани мир
испуни свако срце и све ствари.
Тек каткад само јато ждралова
прелети некуд, северу ил' југу,
и онда се опет све стиша...
Волим да гледам кад после Сутона
падају звезде без светлог трага
у нему, бескрајну Ноћ,
и кад се само славуји љубе
у скромном, убогом лугу...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|