„Леле Радо, бела Радо,
кад ћу, Радо, гостом доћи
да ли јутре или кноћи?“
„Ој Стојане, млад Стојане, 5
немој јутре, немој кноћи;
јутре ће ми гости доћи:
мајке мајка мене баба,
мајке татко мене деда,
мајке браћа мене ујке, 10
мајке сестре мене тетке;
кад отидем’ млад Стојане,
пуна соба прошењаци.“