* * *
Лаживо побратимство
(Уломак)
Опет беже Мијата се веже:
Побратиме Томићу Мијате!
Друга није, него да ми дођеш,
Мораш поћи, макар и не доћи. -
Оде тамо Томић у Мијате. 5
Здраво они до ђевојке дошли,
И здраво се били повратили.
Но кад били на то поље равно,
Али вели беже Омер-беже:
Виђи курве: бега Ренковића! 10
Ђе он држи вјеру у ајдуку,
Да му носи барјак пред ђевојком.
Кад то чуо беже Ренковићу,
То је њему врло жао било.
На Мијата коња нагонно, 15
Та на њега плахо погледао
Њега пита Томићу Мијате:
- Побратиме, беже Ренковићу!
- Што си на ме коња нагонио?
- Што ли на ме плахо погледао? 20
(Такво ли је у вас побратимство!...)
У нас Срба побратим се знаде,
Без невоље ја не грјешим душе! [1]
Уситнио беже Ренковићу:
- Није побра тога ни једнога; - 25
- Већ је моја мука од Турака; -
- Резили ме беже Омер-беже. -
Срдит Мијат коња расрдио,
На бега је коња нагонио,
На њега је мрко погледао, 30
Кроз брк му је ријеч превално,
Сабљом звекну, крваво набрекну:
- Ренковићу, од курве копиле!
- У Турчина вјера је ниједна!...
- У вас нема срца ни образа!... 35
Не да Мијат свилена барјака,
Не даде на из руке у руке,
Ван га баци у зелену траву,
Па окрену у гору зелену.
|
|
Референце
- ↑ Слушао сам причу, која ово разјашњава, те је овдје додајем: Тукли се Црногорци са Французима. Неки Шваба пристао с Црногорцима и побратио се са једним између њих. Бој је дуго трајао. Најпослије Срби морали узмицати. У тој сили Шваба већ малаксао и од умора пао, па ни макац с мјеста. Тужи се своме побратиму како му је дошло е ће ту узданути. Црногорац још је толико могао му помоћи а да га пепријатељ не ухвати, потегне за јатаган и рече Шваби; „Па ево да ти одсјече главу.“ Онај избуљи очи и дрекне: „„A ca што, мој праде?"" „Ето такови је обичај у нас: лакше од побратима, него од душманина...“ Богме Шваби прибиле силе у жиле, скочио на ноге а говорио: „Пардон! моше она ауфи лауфи...“ Измaкoше обојица сретно. и овамо у нас Срба рече се: „...Ко бих ме уморино, крв бих му своју опростио.“
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 163-165.
