Лав и миш

←Лав и бикови и лисица

Лав и миш Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић

Лав и бик→

Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.

Лав утруђен легне у хлад почивати, и ту заспи. Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш caд, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с l умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и последњи peд. А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и медведом стављају, из које лав не могући размрсити се стане рикати колико игда може. Миш чује, притрчи, види и позна благодјетељa свога; не отлажући времена, почне гристи мрежу и мало помало прегризе једно уже. Онда се мрежа распе, и лав се избави. „Чудне ствари што видим на свету!” — Сав зачуђен рекне лав. — „Ко би икада рекао да и миш лава од смрти може избавити?”

Наравоученије

„Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”. Прекрасна пословица која нам препоручује благородњејшују, сладчајшују и красњејшују од свију добродјетеља, благодарност. К благом богу к слатким родитељем, к милостивим благодјетељем, к праведним и трудољубивим царем нашим, к разумним и правдољубивим судијам и правитељем — благодарност! Божествени и слатки чувствителном срцу сојуз, који содржава милионе људи у согласију и љубови — благодарност! Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи благодарност! Чувствованије ове добро|дјетељи учи мало детешце да се умиљава на прсима родитељнице своје, и грлећи је с слабима рукама благодари хранитељници својеј. Страшни звери благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега. Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље. А неблагодаран ... уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду!

Извори

• Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.