Кула Стојана Јакшића

* * *


Кула Стојана Јакшића

Мили боже, чуда големога!
Кулу зиђе Јанковић Стојане,
У вишину небу под облаке,
У ширину стотину аршина,
У дуљину до триста аршина. 5
Више врата змију направио
И у змије до три љуте главе,
Све з'јевају канда јесу живе;
Изнад змија од злата синију,
Она сјаји кано жарко сунце 10
У поноћи кано и у подне,
Ка' у подне кад припече сунце.
На вр' куле ј' шеснајст кућерака,
Све шеснајест од сувога злата
И на њима намалао орле, 15
Крил'ма машу конда јесу живи;
Ко и' види, свако се зачуди,
Камо л' не би некрштено Туре.
Кад је Столе саградио кулу,
Он ушета још у прву кулу; 20
Па дозива остарелу мајку:
„Бога ј' теби, моја стара мајко!
„Веће има по' године дана,
„Да ја зиђем пребијелу кулу;
„Још је н'jеси оком погледала, 25
„Још нијеси пред њу ишетала,
Да би река', да си му болесна;
„Ал' то н'jеси, килом богу вала,
„Да би река', да од пoсла немо'ш,
„Ти имадеш деветнајест слугу, 30
„Теби н'јесу посли додијали.
„Ајде са мном пред бијелу кулу,
„Па је види мила моја мајко,
„Па кажи ми ти по својој души,
„Је ли теби заувољу кула?!“ 35
Тад ишета остарела мајка,
Стара мајка Јанковић Стојана,
Па погледа низ бијелу кулу:
Она гледа, али не говори,
Не говори ни б'jеле ни црне; 40
Само ј' двапут тешко узда'нула.
То спазио Јанковић Стојане,
Па погледа своју стару мајку,
Погледа је, па јој проговара:
„Рашто мајко, да од бога нађеш, 45
„Рашто мајко, уздишеш код куле?!
„Што уздишеш? пуста ти остала!
„Што ти на њој заувољу није,
„Али ђе је силно злато на њој,
„Али ђе су на њој орли тићи, 50
„Али ђе су љуте змије на њој,
„Ал' је мајко баш одвише ниска,
„Ал' је ниека, ал' није широка,
„Ил' је доста у дуљину нема,
„Ил' сам за њу чудо потрошио, 55
„Потрошио, па с трошка не ваља?
„Па ти жалиш силније новаца,
„Што сам за њу потрошио, мајко;
„Кад ти није заувољу кула
„Јали ћу је порушити, мајко; 60
„Јал' je оћу оставити јунак;
„Од ње отић', па нигда не доћи,
„Нити теби, нити б'јелој кули;
„Оћу ти се по'ајдучит' мајко;
„Бити оћу у горици ајдук; 65
„Докле своје не изгубим главе?!"
Ал' говори остарела мајка,
Ал' говори Јанковић Стојану:
„О мој сине, Јанковић Стојане!
„Ти не лудуј, ти не губи душе, 70
„Е, мени је заувољу кула!...
„Била б' кула цару заувољу:
„Камо-л' не би мени-мајци твојој.
„На њој има доста сува злата;
„На њој има змија од три главе, 75
„Она ваља иљаду дуката;
„А орлови тридесет иљада
„Да је кула цара господара
„И он би се с њоме поносио...
„А мој сине, Јанковић Смојане! 80
„Ти си мени сине понајдражи;
„Па говориш, да у гору идеш,
„Да се оћеш поајдучит' сине,
„Да ми нигда веће доћи не ћеш,
„Нити мени, нити б'јелој кули, 85
„Да ћеш бити у горици ајдук;
„Докле своје не изгубиш главе.
„Ала сине, све на св’јету моје!
„Би ли сине така ти имена?
„Би ли сине оставио мајку? 90
„Би ли својој киндисао мајци?
„Да ме Турци с коњима прегазе,
„Да попале твоје б'jеле дворе;
„Што и' гради по' године дана...
„То код тебе заслужила н'јесам.“ 95
Ал' говори Јанковић Стојане:
„Морам рећи, моја стара мајко!
„Морам рећи, кад ме ти наљути.
„Изводим те пред бијелу кулу,
„Да ми кажеш: ваља ли ми кула; 100
„Ти ишета пред бијелу кулу,
„Ти ишета, па само уздишеш,
„Не говориш ми ни б'jеле ни црне;
„Па се јесам наљутио мајко.
„Сад ми кажи! што си уздисала? 105
„Која ти је голема невоља?
„Или немаш крува бијелога;
„Јали немаш баш задоста платна,
„Да покроjиш мене јединога;
„Јали немаш жутије' дуката 110
„И у кући вина и ракије;
„Па се бојиш ненадни гостију,
„Да ће доћи, а дочека немаш?"
Проговара остарела мајка:
„О мој сине, Јанковић Стојане! 115
„Ја имадем крува бијелога
„И ја имах доста б'jеля платна,
„Да имадем до девет синова
„Свију' би и' прокројила мајка,
„Камо-л' не би тебе јединога, 120
„Јединога на гласу јунака.
„Ја имaдөх жутије' дуката,
„Три пут би ти кулу претегнули
„И ја имам вина и ракије,
„Да ми пије за годину дана, 125
„Да ми пије до триста јунака
„Не би мени пића повалило.“
Још је пита Јанковић Стојане:
„Што си нујна? моја стара мајко!
„Која ј' теби б'jеда додијала?“ 130
Вели њему остарела мајка:
„О мој сине, Јанковић Стојане!
„О мој сине, све на св’јету моје!
„Нујна јесам гледајући кулу.
„Имаш кулу какве јунак нема 135
„У свијету и свој царевини.
„Ал' ти по њој љубовца не шеће,
„Твоја љуба, моја мила снаша;
„Па чем ћу се, синко, веселити?
„Не треба ми пребијеле куле, 140
„Стара јесам, о, мој миле сине!
„Не могу се по њој веселити;
„Јере сам ти изнемогла сине,
„Теби нема ко воде принети,
„Теби нема ко ручка спремити, 145
„Нема те ко на пут опремити,
„Нема те ко с пута дочекати,
„Нема ти ко руво уредити,
„Ни светачког, а ни свагдањега,
„Осим мене, твоје старе мајке. 150
„Да имадеш вијерну љубовцу,
„Она би ме, сине, измјенила
„Од свакога мога пословања,
„Понајвише би ме забављала
„Од самће - тешке друге моје; 155
„Јер ми ј' сине воља за живота,
„Да ја видим твоју в'јерну љубу,
„Твоју љубу, моју милу снашу.
„Још када би дочекала мајка,
„Да је снаша сина породила 160
„Онда би ја у весељу била,
„Онда не би жалила умр'jети!“
Ал' је Столе мудра глава био,
Па он срета своју стару мајку:
„Ој, старице, мила моја мајко! 165
„Што је боље, да се ја оженим?
„Лако б' било, да познам дјевојку,
„Јал' дјевојку, jали удовицу;
„Е, која би теби добра била,
„Теби добра, а мени повољна. 170
„Ђе би наша' за себе дјевојку,
„Онђе нема за тебе послуге;
„Ђе би наша' за тебе послугу,
„Онђе нема за мене дјевојке,
„Нити миле, нити срцу драге. 175
„И тако се ја женити не ћу;
„Докле си ми у животу мајко.
„Што ће мени лијепа дјевојка?
„Коју моје баш не воли срце;
„С њом не могу ја извити вијек, 180
„Ни јуначки пород изродити.
„Коју ћеш ти - ја те баш не волим;
„Коју би ја — та ти мајко моја,
„Та ти мајко баш по вољи није;
„Па се јунак ни женити не ћу 185
„Оћу живет, кано и калуђер.“...
То рекоше — у кулу уђоше.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, Нови Сад, 1891., стр. 167-173.