Кроз гору иду сватови

* * *


[Кроз гору иду сватови]

Кроз гору иду сватови,
Иван-бег стоји пред дворе.
Рукама чунгур удара,
устима броји сватове,
а срцем љуби девојку. 5
Дозива брата Аврама:
„Авраме, брате рођени!
Ти слегни доле, у а’ре.
Извади коња дората,
те иди доле у поље — 10
под бео чадор јенђијски,
те узми лепу девојку,
да она у нас преноћи,
пронашли смо се рођаци."
Отиде Аврам у а’ре, 15
изведе коња дората
па оде доле у поље
под бео чадор јенђијски,
па њима 'вако зборио:
„Чујете ли ме, јенђије! 20
Дајте ми лепу девојку!
Пронашли смо се рођаци,
нек’ она у нас преноћи."
Погледаше се јенђије,
да даду љепу девојку. 25
Говори лепа девојка:
„Чујете ли ме, јенђије!
Од како сам се родила,
још нигде несам ноћила,
па нећу ни сад да ноћим." 30


Референце

Извор

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ: (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 352-353.