Краљица Јакинта/2

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ПРВИ ЧИН-ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР
Кнез Зољко (уђе нагло.)

ЈАКИНТА (похити пред њега.):
Како стоје наше ствари, кнеже?
ЗОЉКО:
Зло, краљице!
ЈАКИНТА:
Занеми злосрећо!
ЗОЉКО:
Риједка је црна перјаница,
А црвену немо’ш пребројити.
ЈАКИНТА:
Људи, људи! — змије и гадови!
Умирућем сви рекоше краљу,
Да ће круну сину му оставит',
А сад леђа детету окрећу
И за другом поводе се силом.
ЗОЉКО:
Рашанин је боље поранио
Тражећ' круну свом будућем зету.
ЈАКИНТА:
Ходи, кнеже, узми пуста блага,
Па га дели, немој га штедити;
Уз злато ће црна перјаница
За час градске поплавит' улице.
(Оду брзо на деено)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.