* * *
Ко коме омили, зла му не види
(Шаљива)
Хајде, стриче, жени мене,
Да ми срце не увене.
— Стани, синко, док се нађе
Добра цура каква за те.
— Хајде, стриче, у то село, 5
Да гледамо једну цуру.
Што рекоше, учинише
И одоше у то село.
А тог дана киша пала,
Дође цура од ајвана, 10
Рашири се, гњате грије,
А баш ништа стид је није,
Па још једе комад љеба
И спавати још би шћела.
Стари шапће свом синовцу: 15
»Хајде, синко, да идемо
Није ова цура за те.«
»Богне стриче ја је хоћу,
Махане јој наћи не ћу.
Па ако се она грије 20
Богме стриче, озебла је.
Па ако је јела љеба,
Богме стриче огладњела
Па ако је спават шћела,
Богме стриче уморна је«. 25
Махане јој наћ’ не даде,
Одведе је и узе је.
|
|
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 46-47.
