Коња игра Радоје
преко горе зелене,
преко воде студене.
Коњ му игра натоске,
он се смеје, грохоће: 5
„Такој, такој, мој коње,
да ме љубе дочује,
да ми двори отвори,
да ми коња прихвати,
и тој светло оружје.“ 10
Ој убаве, убаве,
коња игра Радоје.
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 74-75.