Коста С. Таушановић
На бојишту мртав витез,
Над њим гракћу црни врани,
Ал' десницом, што је пала,
Још мач држи прекрхани.
Још мач држи прекрхани, -
А на лицу љубав чиста,
И смеше се хладна уста,
Ал' у оку суза блиста.
Ал' у оку суза блиста, —
Знам шта значи суза ова:
На десници витезовој
Црни трази од окова.
Црни трази од окова, —
А рад робља он је гинô,
Црни трази од окова, —
Отаџбино, отаџбино!
Отаџбино, отаџбино,
Преда мном се слика ствара:
У даљини грдна стена,
И ту стену длето пара.
И ту стену длето пара
На поругу срамну чину:
„Незахвална отаџбина
Својој жртви, своме сину."