Коран глава 17
| ← | КОРАН | → |
Дато у Медини. — 111 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Слава оном који је ноћу пренио својега слугу из светога храма мечанскога у далеки храм јерусалимски, којега мјесто благословисмо, да му покажемо наша чудеса. Бог чује и види све.
2. Ми Мојсију дадосмо Књигу закона, и начинисмо је путевођом синова Израиљевијех. Немојте тражити, рекли смо им ми, других покровитељâ осим мене.
3. О потомци онијех које смо ми у ковчегу носили са Нојем! он бијаше благодаран слуга,
4. Синовима Израиљевијем ми бијасмо објавили у Књизи ову пресуду: Два пута ћете злочинство учинити на земљи, и понијећете се прекомјерном охолошћу.
5. Кад се испуни прва пријетња, ми противу вас посласмо наше слуге, људе од страховита насиља; они продријеше до средине вашега храма, и пријетња се испуни.
6. По том ми допустисмо да и ваш ред дође, и ваша побједа над њима; и ми умножисмо ваша богатства и вашу дјецу; ми од вас начинисмо многобројан народ.
7. Ми смо вам рекли: Ако будете чинили добро, чинићете га за себе; ако будете чинили зло, ви ћете га чинити сами себи. Кад дође рок у другој пријетњи, ми посласмо непријатеље да вас уцвијеле, да уђу у ваш храм, као што у њ бијаху продрли први пут, и да поруше све.
8. Може бити ће се Бог сажалити на вас; али ако се ви вратите својим гријесима, ми ћемо се такође вратити да вас казнимо. Ми смо пакао намијенили да буде тамница невјерницима.
9. Заиста овај Коран води најправијему путу; он навјешћује добру срећу вјернијем
10. Који чине добра дјела. Они ће примити велељепну нараду.
11. Ми смо страховито мучење спремили онијем који не вјерују у будући живот.
12. Човјек се завјетује, да би испросио оно што је рђаво, као што се завјетује, да би испросио оно што је добро. Човјек је брз по својој природи.
13. Ми од ноћи и од дана учинисмо два знака наше моћи. Ми збрисасмо знак ноћи, и учинисмо виднијем знак дана, да би сте се старали прибавити доброчинства од милости Божје, да бисте знали број година и њихово срачунавање. Ми смо увели савршено разликовање у свијем стварима.
14. Ми смо сваком човјеку привезали о врат његову птицу[a]. На дан васкрса ми ћемо му показати Књигу коју ће он наћи отворену.
15. Читај у својој књизи, рећи ћемо му ми тада; довољно је да ти данас сам свршиш свој рачун.
16. Који год иде правијем путем, иде њим ради себе сама; који год залута, залута на своју властиту штету. Душе оптерећене бременом, неће носити бреме ни једне туђе душе. Ми нијесмо никад казнили прије но што посласмо апостола народима.
17. Кад хтједосмо разорити неки град, ми најприје управисмо своје наредбе његовијем богатијем грађанима; али они бијаху грјешни. Пресуда би изречена, и ми град уништисмо.
18. Послије Ноја, колико смо народâ ми уништили! Доста је, да твој Господ види и позна гријехе својих слугâ.
19. Који год је желио овај тако брзо пролазни свијет, тому смо ми набрзо дали, на овом свијету, што смо ми хтјели; за тијем смо му приготовили пакао; он ће у њему бити спржен, срамотом покривен, и лишен сваке помоћи.
20. Који жели будући живот, који се труди да га стече, који је поврх тога и од вјернијех, његови ће напори бити пријатни Богу.
21. Ми дарове твојега Господа продужавамо овијем и онијем. Дарови твојега Господа неће бити никому отказани.
22. Види како смо ми уздигли једне изнад дугих благом овога свијета. Али будући живот има узвишенијих степена и преимућставâ још већих.
23. Немој друге богове стављати поред Бога, јер би био обасут срамотом и понижењем.
24. Бог је наредио да се не клањате никому осим њему, да лијепо поступате са својим оцем и матером, и кад је једно од њих двоје сустигла старост, и кад их је обадвоје сустигла, а они седе с вама. Немој им показивати да их презиреш, немој им чинити пријекорâ. Говори им са поштовањем.
25. Буди понизан и пун њежности спрам њих, и управи Богу ову молитву: Господе, имај сажаљења спрам њих, као год што су они имали сажаљења спрам мене, кад су ме његовали у вријеме мојега дјетињства.
26. Бог боље зна но ико дубину ваших срца; он зна да ли сте ви праведни.
27. Он је благ према онијема који се поврате к њему.
28. Дај својим ближњим што им припада, а тако и сиромаху, и путнику, и не буди распикућа.
29. Распикуће су браћа сотонина. Сотона је био неблагодаран спрам својега Господа.
30. Ако се удаљиш од онијех који су у невољи, не помогав им, просећи међу тијем од својега Господа милости које се надаш измолити, говори им барем с благошћу.
31. Не везуј себи о врат своју руку, нити је пак свијем отварај, да не навучеш на себе пријекор и сиромаштво.
32. Бог каткада просипље пунијем рукама своје дарове на оне на које он хоће, а каткада их мјери. Он је обавијештен о стању својих слугâ, и види их.
33. Немојте убијати своју дјецу из страха да не осиромашите; ми ћемо им дати храну као и вама. Убиства која ви чините ужасан су гријех.
34. Избјегавајте прељубу, јер је то стидна ствар и рђав пут.
35. Немојте убијати никаква човјека, јер вам је то Бог забранио, осим кад права имате; што се тиче онога који би био неправедно убијен, ми смо његова ближњега овластили за ту ствар; али нека тај не прелази границу убијајући; он је потпомогнут, јер је већ и законом потпомогнут[b].
36. Не дирајте у имање сирочета, осим ако би то било похвалнијем начином, у циљу да га умножите, док он не дође до одређенога узраста. Испуњавајте своје обвезе, јер ће се о обвезама искати рачун.
37. Кад мјерите, испуните мјеру. Мјерите праведном мјером. То више вриједи, и то је љепше по пошљедњем крају свом.
38. Не тражи оно што не познајеш. О слуху, виду, срцу, о свему том ће се тражити од вас рачуна. О свему ће се од вас тражити рачуна.
39. Немој по земљи надмено ходити; ти нити би је могао расцијепити на двоје, нити достићи висину брдâ.
40. Све је то рђаво и мрско пред Богом.
41. Ето шта је теби Бог открио о мудрости. И сувише, поред Бога не стављај других богова, јер ћеш бити стрмоглављен у пакао, покривен проклетством и стиднијем понижењем.
42. Да вас Бог није случајно изабрао за своје синове, а анђеле узео као женскиње? Ви ту изговарате страшну ријеч.
43. Ми смо у овом Корану расијали наук, да би људи размишљали; али он је само увећао вашу удаљеност.
44. Реци им: Кад би поред Бога било других богова, као што ви говорите, ти богови би за цијело жељели отети пријесто од његова власника.
45. Слава Богу! он је безгранично високо изнад тога хуљења.
46. Седмера небеса и све што је у њима, и земља, и славе га и хвале. Нема сатвари која га не слави и не хвали, али ви не познајете њихове славопојке. Бог је човјечан и благ.
47. Кад ти читаш Коран, ми поставимо застор између тебе и онијех који не вјерују у будући живот.
48. Ми смо њихова срца покрили завојима, да не би разумјели. Ми смо у њихове уши бацили тромост.
49. Кад ти, у Корану, поменеш име Бога јединога, они окрену леђа да бјеже, јер им је то одвратно.
50. Ми знамо боље него ко било, с каквом те сврхом невјерници слушају кад дођу да те чују, кад међу собом шапћу, кад најзад, зликовци говоре једни другима: Ви се у том идете за човјеком опчараним.
51. Види са чим те они упоређују; али они су у заблуди, и неће умјети пронаћи пут.
52. Они говоре: Хоћемо ли, кад будемо постали кости и прах, бити подигнути у новом облику?
53. Реци им: Хоћете, све да сте камен или гвожђе, или која било друга ствар од онијех које се чине немогуће вашему духу. Они ће одговорити: А ко ће нас повратити у живот? Реци: Онај који вас је створио први пут. Тада ће они махнути главом, и запитаће те: Кад ће то бити? Реци: Могуће је да ће то бити скоро.
54. На дан у који вас Бог позове из ваших гробова ви ћете му се одазвати хвалећи га; вама ће се учинити да сте у њима стајали врло мало времена.
55. Реци мојим слугама да говоре само с благошћу, јер би ђаво могао посијати неслогу међу њима. Ђаво је јавни непријатељ човјеку.
56. Ваш Господ вас познаје; ако буде хтио, он ће вас казнити. Ми тебе нијесмо послали, о Мухамеде! да будеш њихов покровитељ.
57. Твој Господ зна боље него ико оно што је на небесима и на земљи. Ми смо пророке уздигли једне изнад других, и дали смо Давиду Псалме.
58. Реци: Позовите у помоћ оне које ви замишљате боговима мимо њега, и увидјећете да вас они не могу ни ослободити зла, ни зло отклонити.
59. Они, које ви призивате, живо желе доспјети до својега Господа, утичу се ко ће бити ближе њему; они чекају његово милосрђе и боје се његове казне, јер је страховита казна твојега Господа.
60. Неће бити града који ми нећемо разорити од сада до судњега дана, или који ми нећемо казнити страховитом казном. То је написано у вјечној Књизи.
61. Ништа нам не би сметало да те пошаљемо снабдјевена чудесима, да пређашњи народи нијесу већ називали лажима првашња чудеса. Ми смо Темудитима ипак врло разговетни показали камилу женку; то бијаше опомена, а међу тијем они су је злоставили. Ми шаљемо пророке са чудесима само зато да застрашимо.
62. Спомени се да смо рекли: Бог људе окружава са свијех страна. Ми смо ти дали привиђење које си видио, ми смо ти показали проклето дрво у Корану само зато, да се међу људе баци предмет неслоге. Ми их плашимо, али то ће само учинити да се увећа њихова непокорност.
63. Ми рекосмо анђелима: Прострите се ничице пред Адамом. И они се простријеше, осим једнога Еблиса. Зар да се ја прострем пред онијем којега си ти створио од кала?
64. За тијем он рече Богу: Види онога којега си почаствовао више него мене; заиста, ако ми дадеш времена, од сада до судњега дана, ја ћу истријебити све њихово потомство, осим малога броја.
65. Одлази. Теби и онијема између људи који пођу за тобом, свијема ће пакао бити награда, обилата награда за баша злочинства.
66. Привуци кога узмогнеш својим гласом; груни на њих са својим коњаницима и пјешацима; буди им друг у њиховијем богатствима и у њиховој дјеци, и обричи им (ђаво умије обрицати само да заслијепи људе).
67. Али што се тиче мојих вјернијех слугâ, ти над њима нећеш имати никакве власти и они ће у својем Господу имати довољнога заштитника.
68. Ваш Господ чини да ради вас лађа плови преко морâ, да бисте тражили даровâ његове милости. Он је милосрдан спрам вас.
69. Кад вас несрећа снађе на мору, ви не налазите оне које призивљете. Бог је једини ту. Али кад вас он избави, и поврати на тврду земљу, ви се удаљујете од њега. За цијело, човјек је неблагодаран.
70. Јесте ли ви увјерени да он неће наредити да вас неки дио земље прождере проваливши се под вашим ногама, или да он неће противу вас послати вихар који ће вас засути пијеском, тако да нећете моћи наћи заштитника.
71. Јесте ли ви увјерени да вас он неће по други пут извести на море, и да неће противу вас послати жестоки вјетар, да вас неће подавити за награду вашега невјерства? Тада ви нећете наћи никаква заштитника.
72. Ми почаствовасмо дјецу Адамову. Ми их поведосмо по земљи и по морима; ми им дадосмо пријатнијех јела за храну, и дадосмо им велико преимућство над великим бројем створова које ми саздасмо.
73. На дан у који ми све народе зовнемо да пред нас изиђу са својим главарима, они којима се њихова књига буде ставила у њихову десну руку, читаће ту књигу, и неће бити оштећени ни за мрву.
74. Онај који је слијеп на овоме свијету биће такав и на другом, и највећма ће залутати и најдаљи ће бити од пута.
75. Невјерници те својим искушењима у мало не удаљише од онога што смо ти ми открили, и у мало не наведоше да нам припишеш друкчија открића. О тада би те они сматрали за својега пријатеља.
76. Да те ми нијесмо утврдили у вјери, ти би попустио, јер ти већ мало нагињеш њима.
77. Тада бисмо ти ми дали окусити несреће живота и смрти, и ти не би нашао помоћи противу нас.
78. Невјерници те у мало не наведоше да оставиш ову земљу, да те тако из ње прогоне. О! они тада не би дуго у њој становали послије твога одласка.
79. То је пут којим су ишли наши апостоли послати прије тебе. Ти не можеш наћи измјенâ у нашим путовима.
80. Молитву врши у часу кад сунце залази до наступања ноћнога мрака. Изврши такође читање при освитању дана; читање при освитању дана није без сведокâ.
81. А ноћу, посвети своје бдење молитви. То ће за тебе бити дјело преко твојих обавеза. Могуће је да ће ти Бог подићи, у тијем бдењима славно мјесто.
82. Реци: Господе, дај ми да уђем повољнијем уласком и дај ми да изиђем повољнијем изласком, и даруј ми моћ заштите.
83. Још реци: Истина се појавила, а лаж је нестала; лаж је намијењена пропасти.
84. Ми смо вјернијем послали у Корану лијек и милост. Што се тиче неправеднијех, Коран ће само њихову пропаст до краја дотјерати.
85. Кад ми човјеку дарујемо какво доброчинство, он се одвраћа од нас и одлази на страну. Кад га нека несрећа снађе, он се предаје очајању.
86. Реци: Сваки ради по својем начину; али Бог познаје онога који иде најправијим путем.
87. Они ће те питати о духу. Реци им: Дух је био створен по наредби Божјој, али само мали број између вас имају знање о том.
89. Осим једне милости која ти долази од Бога. Заиста, неизмјерно је милосрђе твојега Господа спрам тебе.
90. Реци: Кад би се људи и ђенији ујединили да произведу неку ствар налик на овај Коран, они не би произвели ничега сличнога, баш и да се узајмично помажу.
91. Ми смо у овом Корану расијали сваке врсте прича за поучавање људи; али људи су се одрекли свега осим невјерства.
92. Они говоре: Ми ти нећемо вјеровати, ван ако учиниш да из земље потече извор живе воде;
93. Или ако будеш имао башту засађену урмама и лозом, и ако учиниш да потоци потеку из средине те баште;
94. Или ако један одломак неба падне на нас, или ако Бога и анђеле доведеш као јемце својих ријечи;
95. Или ако будеш имао кућу позлаћену, или ако се на небо испењеш уз љествице; ми чак нећемо вјеровати да си се на небо испео прије него нам спустиш књигу коју ћемо сви моћи читати. Одговори им: Тако ми славе мојега Господа! Јесам ли ја што друго него човјек и посланик?
96. Шта дакле људима смета да не вјерују, кад им је сишао наук о управљању? То што су они рекли: Би ли Бог послао човјека да буде његов апостол?
97. Реци им: Кад би анђели ходили по земљи и мирно живјели на њој, ми бисмо им послали анђела за апостола.
98. Реци им: Бог ће бити довољан свједок између вас и мене, јер је он обавијештен о дјелима својих слуга, и види их.
99. Онај којега Бог руководи једини је добро руковођен; онај којега Бог заведе неће наћи заштитника изван њега. На дан васкрса ми ћемо их све скупити прострте ничице, слијепе, нијеме, и глухе. Пакао ће бити њихово станиште; ми ћемо паклену ватру распалити кад год се она угаси.
100. Таква ће бити њихова награда зато што нијесу вјеровали у наша чудеса, и за то што имадијаху навику рећи: Кад будемо само кости и прах, хоћемо ли устати одјевени новијем обликом?
101. Зар они не виде да Бог, који је створио небеса и земљу, може такође створити тијела слична њиховијем? Он им је означио рок; о том нема сумње; али се неправедни одричу свега осим невјерства.
102. Реци им: Кад бисте ви располагали ризницама Божјега милосрђа, ви бисте их закључали из страха да их не потрошите. Заиста, човјек је тврдица.
103. Ми смо Мојсију дали девет очевиднијех чудеса; запитај само дјецу Израиљеву. Кад Мојсије изиђе пред Фараона, овај му рече: Ја држим, Мојсије, да си ти под влашћу каквога мађиоништва.
104. Ти добро знаш, одговори Мојсије, да Бог, Господар небеса и земље, шаље ове очевидне знакове; ја држим, о Фараоне! да си ти завјештан погибији.
105. Фараон их је хтио изгонити из земље, а ми потописмо њега и све оне који су ишли за њим.
106. За тијем ми рекосмо дјеци Израиљевој; Станујте на тој земљи, и кад дође рок будућега живота, ми ћемо вас све уједно скупити. Ми смо занаго послали Коран, и он је занаго сишао. А тебе, о Мухамеде! ми смо послали само да навијестиш и да објавиш.
107. Ми смо Коран раздијелили на раздјеле, да би их ти мало по мало прочитавао људима. Ми смо га занаго спустили.
108. Реци им: Вјерујте у њега или не вјерујте, мало мари! Они којима је знање било пређе дато клањају се и падају на своја лица кад им се прочитавају његови стихови. Слава Богу! кличу они. Божја су се обећања испунила.
109. Они падају на своја лица, они плачу, и њихова покорност само се увећава.
110. Призивајте Бога или призивајте милосрднога; ма којим га ви именом призивали, најљепша имена њему припадају. Немој молитву изговарати ни много крупнијем ни много тихим гласом. Тражи средњи међу њима.
111. Реци: Слава Богу, који нема сина, који нема друга у свјој власти. Он нема заштитика којему је наложено да га сачува од понижења. Слави Бога, објављујући његову величину.