* * *
[Коншат ноћом дош’о]
Коншат[1] ноћом дош’о,
ноћом от’ш’о.
У морске дубљине,
где мати пећку хлеба (не) меси,
колача и лепиња не меси, 5
где звоно не звони,
где пет’о не поји,
где вашка не лаје,
где мачка не мауче,
где девојка косу не плете. 10
Стан глог и црна земља.
Земља земљу тре,
земља земљи лек даје.
(60, с. 39-40)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
- ↑ у "Истрчаше доњоземци" и у "Вукова грађа" Конштак
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 217. бр. 354.
- Вукова грађа. Уредио Веселин Чајкановић, Басме, СЕЗ, L (1934), с. 39-40.
- Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 40.