* * *
Кол’ко цвили гора Гаревина
Кол’ко цвили гора Гаревина!
Ако цвили и јест јој невоља,
јер је у њој доста погинуло:
до два брата Садикбеговића
и четири Алајбеговића, 5
и два брата Арнаутовића
и пред њима Куна Мехмед-ага.
Неког жали мајка, неког сека,
неког љуба скоро доведена,
Мехмед-агу нико ни од куда, 10
већ га жали Хасанагиница:
сву је кулу у црно завила
и себе је у црно завила.
То зачудо аги Хасан-аги,
па он пита своју милу љубу: 15
— А бора ти, вјема љубо моја,
кога жалиш за живота мога?
Говори му вјереница љуба:
— А бора ми, ага Хасан-ага,
ето сабља, ево моје главе! 20
Погино је Куна Мехмед-ага
у зеленој гори Гаревини,
па ја жаиим агу Мехмед-агу,
јер је мени први севдах био!
Говори јој ага Хасан-ага: 25
— Жали, љубо, и ја ћу га жалит’,
јер је мени први јаран био.
|
|
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 487.
