Код Студенице

Код Студенице Писац: Коста Поповић

Гора је пуста, шума је нема,
У тојзи гори Немањића храм,
Свет када спава, уморан дрема,
Тад се он сија и слави сам!

Векови иду, и време лети,
Чудна је, чудна божија моћ,
Над дивним храмом краљева свети,
Још никад, нигда не беше ноћ.

Још дан за даном, па веће ето,
Обновиће га србињски сјај,
О, онда, онда, место нам свето,
Краљеве наше васкрсни, дај!

Прошло је време, минула лета,
Од старе славе тек оста глас,
Ал’ док је српских мишица чета,
Сазреће, знајте, слободе клас...

Ор’те се, ор’те, зелене горе,
Време је близу за свети дом,
Да с’ опет врата света отворе
Жељеном своме и краљу свом!!

Извор

1865. Вила. Година прва, број 25, стр. 309.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Коста Поповић, умро 1864, пре 160 година.