Ковјенић и вила
Мајка Мару удавала
У намастир за Ивана,
За Ивана за зидара,
Који зиђе б'јеле дворе.
Навади се б'јела вила, 5
Па развали б'јеле дворе;
Хватао је Ковјенићу,
Ал' говори б'јела вила:
„Не хватај ме, Ковјенићу!
Казаћу ти троје биље, 10
Троје биље и манђије:
Једно биље казаћу ти,
Бићеш мио дјевојкама;
Друго биље казаћу ти,
Носиће ти вихор коња; 15
Треће биље казаћу ти,
Бићеш сретан и паметан.“
Ал' говори Ковјенићу:
„Док је мени лица мога,
Бићу мио дјевојкама; 20
Док је мени зоби моје,
Носиће ми ви'ор коња;
Док је мени памет моја[1],
Бићу сретан и паметан.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg