Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/4
IV
КАПЕТАН ЂУРИЦА, ГОСПАВА
ГОСПАВА (Појављује се и остаје на вратнма куле): Има ли кога?
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Устаје нагло): Ја сам овде, госпођо.
ГОСПАВА (Излази): Ти, капетане?
КАПЕТАН ЂУРИЦА: Како је у кули?
ГОСПАВА: Надамо се, капетане. Сан је кнеза прихватио, ако нас не превари самртнички сан.
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Живо): А кнегиња? Реци ми, госпо, пати ли?
ГОСПАВА: Теши је нада!
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Са пуно осећаја): Сирота!
ГОСПАВА: Капетане, ко је ноћас старешина стражама које кулу чувају?
КАПЕТАН ЂУРИЦА: Ја сам, госпођо.
ГОСПАВА: Кнегиња је рада да говори с тобом.
КАПЕТАН ЂУРИЦА (Усхићен): Кнегиња? Драга ми је свака њена реч.
ГОСПАВА: Сачекај овде. У кули не смемо реметити кнезу мир. (Повлачи се у кулу)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|