Каткад
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Каткад

Кадикада тешко ми је;
Тако боле груди,
Да ми срце једва бије,
Живот да разбуди!

Све милине већ које су,
Што их људи желе,
У том часу таке несу,
Мене да веселе.

Сама љубав, најсилнија,
Што кâ сунце сија,
Мени тиња — тâ највећа —
К'о обична свећа.

А што више вина пијем,
То величам јаде:
Скочим каткад, да разбијем
Чашу у комаде...

Тако ми се тужит' стане,
Срце ми се пори —
А каткада пламом плане,
К'о жив огањ гори.

У том часу, љутој муци,
желео бих здраво,
У крвавој с ножем руци,
Бојиште крваво!...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори

уреди
  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 36.