Каменорезац Млађен Раковић

Каменорезац Млађен Раковић (1845–1915) из Горачића, аутор је бројних епитафа уклесаних на надгробне споменике и крајпуташе широм Драгачева.

Потпис у Драгачици, Горачићи

Епитафи

Споменик Ристу Плазини (†1880) (Губеревци – Плазинића гробље)

Овде тико почива

раб божи

РИСТО ПЛАЗИНА

из губереваца

кои чесно поживи 60: г.

а престависе

16 Септембра: у 1880: г.

Бог да му душу прости

оваи му над: гробни знак ударише

поп Миаило парок милатовачки:

и милорад и раденко:

поштовани синови его

писа Млађен: Раковић

из Горачића с р

Споменик Станики Петровић (†1883) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде тико: почива

раба божиа

СТАНИКА

супруга покоиног: нике петровића

из горачића

која чесно поживи: 50: г.

а престависе 17-тог Априла у 1883: г.

бог дајој душу прости

оваи: надгробни знак: ударише

вељко и раденко

поштовани : синови : его

у 1883 : године

писа Млађен Раковић

из горачића

Споменик свештенику Илији Поповићу (†1886) (Горачићи – Кнежевића гробље)

Овде почива свјашћенојереј

ИЛИЈА Поповић

парох цркве Горачке

умре 1886 г. у 29 години.

Ја сам минуо,

неситој смрти у чашицу линуо.

Овде моје тело, па и чело труне,

затворене очи уса[х]нуле давно,

оголело кошћу моје чело равно;

са образа живи топал румен пао

што се некад лепо насмејати знао.

Уса[х]ну поток мојих бурних дана,

[х]раст живота мога остаде без грана.

Само стара остала ми мајка

за мном кука сваког бјелог данка.

Ви што стојите овде ви сте живи и радни

а ја сам у гробу као камен ладни.

Ви се брате шалте до неба ви равно

а моје се срце умирило давно.

И на месту овом лего сам у раку

Тако теку дани човечијем веку.

Што е било ние више.

сад цвет ми ние мио ко некада

да га сада мећем ја на моје груди.

Мирис цвета више ме не буди.

Поветарац што гранчице њише

птице лузи сви ме оставише

(...)

Споменик Мијаилу Дуњићу (†1888) (Каона – крај цркве)

У овом мрачном гробу,

почивају, земни остаци

пред крамом Божим

блажено упокоеног

Г[осподина] МИЈАИЛА ДУЊИЋА

учитеља школе Каонске,

који је 16 год. служио Државу

као учитељ омладине србске.

најпреје био у Лукову учитељ 2 год.

у округу црноречком

а 14 год. провео је у Каони

Гдије и кости оставијо.

Покојник је рођен 1855 год,

у Доброселици, окр. Ужички.

А среза Златиборског.

Овај одлични наставник дошао је

до своје учитељске службе

из простачке колибе,

кои је послужујући дошао,

до свог звања.

Тек ми радња, унапредак, пође

А конац смрти, и судбина дође,

те моје тело, сложи овде,

6: марта 1888. год.

Бог даму Душу прости

Оваи надгробни спомен,

подиже му

његова верна супруга Стајка

и синови Стеван и Богдан

и кћер Мирка

Писа Младен Раковић

из Горачића с, р.

Споменик Милићу Ружичићу (†1893) (Горачићи – Ружичића гробље)

О шарен спомене

ладни камене

кои свакоме срце храбриш

што овде показујеш место

сарањеног од 34 год.

МИЛИЋА РУЖИЋИЋА

уваженог грађанина

и бившег кмета села Горачића

кои погибе 20 фебруара 1893. год.

пред судницом општине горачке

од браће небраће либерала

српски дахија

Нема живота без слободе.

Благо оном кои ваком смрћу умре.

Лака земљо која га покриваш

својом те је откупио крвљу.

(...)

Споменик Јанку Стевановићу (†1893) (Горачићи – Сјеничића гробље)

Ево гроба неизбежна двора

ђе с одмара тело од умора

срца млада што за правду страда

ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ

поштовани грађанин

овог села Горачића

бив. Војник

у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.

који часно поживи 35 год

а погибе 20 фебруара 1893 год.

пред судницом општине горачке

од војничких пушака.

Нас 18 жртви

паде за владе либералне партије

(...)

Споменик браћи Басарић: Авраму (†1893) и Јеврему (†1893) (Губеревци – Ћендића гробље)

АВРАМ И ЈЕФРЕМ

погибоше браћа Басарићи

Шарен спомене

ладни камене

кои сваком срце храбриш

што овде показујеш

место сарањеног

од 25 година

АВРАМА БАСАРИЋА

из Губереваца

бившег војника сталног кадра

кои погибе 20 фебруара 1893. год.

код суднице оп. Горачке

од браће српске војске

а на тугу целој фамилији

и осталој Србији

Тек што почесмо радити

очевину храбрити

ал покоси нас смртна коса

не пожали што је роса

покојног

ЈЕВРЕМА БАСАРИЋА

из Губереваца

бившег војника

сталног кадра

кои поживи 27 год.

а погибе 20 фебруара 1893. год.

код суднице оп. Горачке од браће

српске војничке трупе

а на тугу својој фамилији

(...)

Споменик Миљку Николићу (†1893) (Губеревци – Кнежевића гробље)

Овде леже кости

невина и срца млада

што за правду страда

МИЉКА НИКОЛИЋА

из Губереваца

кои у најлепшем цвету од 26 год.

погибе од пушака војничкије

под владом либералном

код Горачке суднице

20 фебруара 1893. г.

(...)

Споменик Ранку Милутиновићу (†1893) (Живица – Чукар)

Ево гроба ево мрачна двора

где с одмара тело од умора

РАНКА МИЛУТИНОВИЋА

из Живице

уваженог грађанина

и бившег кмета

кои часно поживи 31 г.

а борећи се за радикалну странку

и чувајући општинско добро

погибе пред судницом оп[штине] Горачке

20. фебруара 1893. год.

од небраће либерала.

Бог да му душу прости.

(...)

Споменик Максиму Цогољевићу (†1893) (Губеревци – Плазинића гробље)

О шарени спомене

ладни камене

који свакоме срце храбриш

што овде показујеш

место сарањеног

од 85 год.

МАКСИМА ЦОГОЉЕВИЋА

из Губереваца

који задоби пушчану рану

код цркве и суднице горачке

20 фебруара 1893 год.

од браће небраће либерала

српски дахија

а издану 7 марта 1893 г.

Нема живота без слободе

Благо ономе

који оваквом смрћу умре

лака земљо која га покриваш

својом те је откупио крвљу

(...)

Споменик Миливоју Миливојевићу (†1894) (Пшаник – Титма)

Овде почива раб Божи

МИЛИВОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ

из Пшаника

кои поживи 70, г,

а престависе, 24 фебруара 1894. год.

Омили роде, и моје коншије, и пријатељи,

непожалте свога труда,

и своје дангубе,

станите, и прочитајте,

овај надгробни надпис,

коије, више пута, узабран,

опш[тине] котр[ашке] за преседника,

изабрат, био, и за 24 год. кметовао.

Изабрат био, за велику

народну скупштину, 1868. г

и на више депутација је изабран био

као прва личнос опш: котр.

Под управом његовом,

као преседник, и заповедник

начинио је основну школу,

па и са дозволом парокије котр.

а са његовом заповешћу

и свештеника попа Милетом Јовановићем,

је и цркву, у селу Котражи, начинили,

и под управом свештеника Милете славио.

После његове смрти оставио је два сина,

пунолетна Марка и Лазара и његове унуке

Подигоше му овај споменик

његови синови са унуцима

и његовим снахама

Бог даму душу прости на вечном дану

Писа Млађен Раковић из Горач[ића]

Споменик Драгићу Драшковићу (†1894) (Горачићи – Петковића гробље)

Овде леже посмртни остаци

газда

ДРАГИЋА ДРАШКОВИЋА

трговца из Горачића

који је невино убијен у свом дому

16. марта 1894 г.

у својој 50 години живота.

О: проклето племе каиново

зар те јоште у свијету има,

те невине ти убијаш људе

опште проклетство,

прати злотворе Гријеха овог,

да их правда божија потамани

и на утјеху породице

Миљко Мунитлак из села Пресеке

главни злочинац убијен је у потери

као злотвор народни

а његов саучесник

Јеремија Јоровић из Живице

убијен је по пресуди 16 јуна 1895 г.

Ожалошћена породица

бога моли и у нади живи

да ће и остале злотворе

приређене смрти Драгићеве

јарко сунце проказати

и правда их божија казнити

За Драгићем целог живота жалиће

и божију правду изгледати

верна супруга Ката

и син Тихомир

браћа Тошо и Павле

синовац Мишо

са осталом многобројном родбином

и пријатељима.

Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевића гробље)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци Срба

МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА

поштованог грађанина

овог села Горачића

бивши војник

у српско турском рату

1876 и 7 и 8 год.

поживи 49 год.

погибе од кајдука

5 јула 1895 год.

Бог да му душу прости

Овај му споменик подигоше

његови синови

Велимир, Владимир, Будимир,

Добросав, Станоје и Радоје.

Споменик Танаску Петровићу (†1896) (Горачићи – Ружичића гробље)

О сродници српски читетељи

не пожалте труда свога

што ћеш стати и читати

гди почива раб божи

ТАНАСКО Петровић

уважени грађанин

и житељ овог села Горачића

кои од своег рођења

часно поживи 80 год.

и престави се у вечност

18 јануара 1896 год.

Бог да му душу прости.

Овај му спомен подигоше

његови синови

Милан Вељко Милосав

Видосав и Радосав

своме оцу за знак гроба

док је српског рода у 1897. г.

Писо Млађен Раковић.

Не клони се гроба човече

смртна коса која ме посече

свакога ће када Господ рече

познато је да ћемо умрети

и са собом ништа не понети

до скрштене на грудима руке

и праведна дела своје.

Зато браћо да се покајемо

после смрти покајања нема.

Споменик Илији Шулубуровићу (†1898) (Лиса – Шулубуре)

О љубезни Србски роде

стани мало овде, да разумеш

кога ова ладна земља скрива

дична Срба

ИЛИЈУ ШУЛУБУРОВИЋА

бившег преседника

и главног домаћина

овог села Лисе

и ратоборца

у српско-турском рату

1876 и 7 и 8. год.

коије чесно поживијо

са својим суграђанима 53. год.

А престависе у вечност

14. марта 1898. год.

Бог даму душу прости

Овај спомен показује и

Његова оца

ЈОКСИМА ШУЛУБУРЕ:

коије Сарањен у Ужицу 1872. г.

Овај му спомен

Подигоше његов поштовани брат Симо

и синови Миљко и Милован.

свом оцу за знак Гроба

док је српског рода.

и супруга Миљка.

1898. г.

Писа Млађен Раковић из Горачића

Споменик Мијаилу Ружичићу (†1900) (Горачићи – Ружичића гробље)

О љубезни брате

тешко ли је умрети од ватре

у своје старости 62 годин.

МИЈАИЛО РУЖИЧИЋ

житељ овог села горачића

погибе у својој кући

незнајући од кога је огњем

тело искићено (...)

жалосно је видети кад кућа горија

и ватра му кости топи

а од костију суви угљен твори

и овде у гробу сарањен

20 октомбра 1900 год

(...)

Споменик Јелени Терзић (†1905) (Горачићи – Сјеничића гробље)

ис хс НИ КА

О љубезни слатки брате

никад нисам ја мрзила, нате,

приђи ближе и прочитај подпис овде

те ти види кога ова мрачна кућа затвори

и од Сунца навек заклони

доброжелећег родитеља

ЈЕЛЕНЕ

верне супруге покојног Луке Терзића

из овог села Горачића (...)

Кућу одгајила и закућила

а живела је у чести 59 год.

Па тек ми тековина у напредак пође

ал конац смртни и судбина дође

те и моје тело сложи вође

на жалост своме (...)

Жалосна јој пратња вјечном дому.

Овај надгробни споменик

подиже њен син Миле Терзић

својој никад не заборављеној мајки

за знак гроба док је српског рода

у 1905 год.

Споменик Драгићу Радосавчевићу (†1905) (Горачићи – Черговиште)

Авај свету мој зелени цвету

одма постаг а одма ме неста

душа моја сад у рају бива

а тело ми мати земља скрива.

ДРАГИЋА

од 9 год.

Син Милосава и Божике Радосавчевића

из Горачића

Ђака I разреда основне школе.

Умро је 4. децембра 1905 год.

нажалост своје родбине и целе околине.

Овајму спомен подиже

његов отац Милосав

Радуј се прави,

а покај се грешни.

Рече Бог.^[a]

Напомене

1. Исписано на књизи коју дечак држи у руци.

Извори

• Маринковић Радован М, „Споменици председницима општине Горачићи - Драгачево”, Часопис за књижевност и културу „Расковник”, година XIX, број 73-74, јесен-зима 1993.
• Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011.
• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, „Вековања Горачића, Губереваца и Живице”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2015.
• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Млађен Раковић, умро 1915, пре 109 година.