Каменорезац Дмитар Ђорђевић Веселиновић

Каменорезац Дмитар Ђорђевић Веселиновић (1838–1894) из Горачића, аутор је бројних епитафа уклесаних на надгробне споменике драгачевског краја.

Потпис на Черговишту у Горачићима

Епитафи

Споменик Милутину Ружичићу (†1833) (Горачићи – Ружичића гробље)

Овде почива тело

блаженоупокоеног

раба божиег :

МИЛУТИНА : РУЖИЧИЋА :

кои : поживи : 40 : Г :

а пресели се у вечнос у 1833 : Го :

Бог да му : душу прости

Оваи билег са трудом :

и усрдијем : удари милан :

едини син : коие остао.

по смрти : отца :

едне : го[дине]

а сад му : господ : поможе

те оцу спомен : подиже :

1867 : Г

маисториа израда :

Дмитра : Ђорђевића каменоресца :

свое ручно

Споменик оцу Ђорђу Веселиновићу (†1846) (Горачићи – Ружичића гробље)^[a]

Овде почива Раб Божи

ЂОРЂЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ

кои поживи 60 : г

а умре 27 М : у 1846

Бог даму душу прости

1816 лето

Када е на Чачку

народна слава синула

и Србија са себе ланце скинула

и ћаја пашина сила покисла

и Србија турке потисла

тада е покојни Ђорђе

допао о[д] турски пушака 7 рана

а поменуга каменорезац Дмитар^[b]

и Лазар синови его

своим трудом 1867

Споменик Милошу Стевановићу (†1851) (Горачићи – Черговиште)

Овди биљег показује

где почива тело

краброг србина

МИЛОША СТЕВАНОВИЋА

почившег кмета

коие од своег : рођења

38 : Го : Живио

а 5 г : декемвриа у 1851 Го :

блаженос са вечностију : променио

50 Г. бог да ду : Про

оваи : билег :

ударишему супруга

Цмилана и синовац :

вујо и мато син его :

у 1855. Г

писа Дмитар ђорђевић

ис тог села : Го

Споменик Милићу Ружичићу (†1860) (Горачићи – Ружичића гробље)

Овде почива тело :

блажено упокоеног раба Божиег

МИЛИЋА П. Ружичића

коие од своег рођена 56 г. живио

а од Христа у 1847 г.

блаженос[т] са вечности променио.

Бог да м[у] ду[шу] пр[ости].

Оваи билег удари Рисим син его

за вечни спомен у 1860 : г.

А писа каменорезац

Дмитар Ђорђевић.

Споменик Александру Дмитровићу (†1865) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Оваи: билег показуе

гди почива раб божи

АЛЕКСАНДРА ДМИТРОВИЋ

житељ горачки

поживи 32. Год :

престависе 10-г фебруара 1865. Го :

Бог да га про[сти]

Оваи споменик удари алекси

бавленем : и трошком и стара се

и подписага

Дмитар Ђорђевић.

Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Приђи ближе : мили роде :

и прочитаи : подпис : овде :

кои : показуе : красног : младића :

ПЕТРА : ЈАКОВЛЕВИЋА

преселисе у вечну кућу :

у најлеп : цвету од : 18 : годи :

своме роду : на велику жалос

у: 1867 г.

зовни мене : моја слатка маико

зовни мене да сам код тебе

оваи билег : подигошему :

милан и радосав чиче

и милош : отац его

за вечни спомен

а подписа : дм[итар] ђо[рђевић]

Споменик Јеврему Царевићу (†1867) (Горачићи – Сјеничића гробље)

О љубезни слатки роде

прочитајте подпис овде

кои показуе.

блаженоупокоеног раба божиег :

краброг Србина

ЕВРЕМА Царевића

житела горачког :

преседатела целе општине горачке :

коие од своег рођена

42 г. живио а од Христа (...)

1867. (...) маја

блаженост са вечностиу променио.

Бог да му душу прости.

Спомен подиже

благодарна супруга [Стамена]

своме : мужу : за вечни спомен

у 1868. год.

и за наше верно љубавно живоване

за 20. година.

Прости Еко и Бог да те прости.

Писа Митар : ђорђевић с.р.

Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)

Приђи ближе мили роде

те прочитај овај надгробни спомен

гди почива Раб Божи

ЂОРЂЕ

ожалости свога оца

Сретена Пандуревића

и маике Анђелије

у С : Лисе

и кои чесно и поштено

поживи 21 год :

и претависе у вечност

у најлепшем цвету

на велику жалост роду свом

27 ноембра у 1867 Г.

Оваи спомен подижему

Сретен ожалошћени отац

и Василие чича : са Анђелиом :

тешко уцвељеном мајком Ђорђевом

Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића

и Глишо Дмитрић из Котраже^[c]

Споменик Сретену Ружичићу (†1870) (Горачићи – Ружичића гробље)

Овде почива блажено упокоени

раб Божи

СРЕТЕН

син поч. Радисава Г. Ружичића

а жител горачки

коисе престави

у најлепшем цвету

свое младости од 30 г.

26г сеп[т]ем[б]ра у 1870 го.

своме роду навелику жалос[т].

Вечна му памјат.

Бог да му душу прости

а оваиму знак подигоше

Петар и Симеун браћа

и два сина Митар и Милован.

Писа Дмитар Ђорђевић.

Споменик Вићентију Стевановићу (†1871) (Горачићи – Черговиште)

Овде почива :

раб божи :

ВИЋЕНТИЈЕ Стевановић

водник I : класе народне : војске :

кои : верно : и усрдно

4 : године книаза

и отечество : служио :

Поживи 31 : г.

умре : 5-ог дец. у 1871 : г.

Оваи знак подигоше му

Сретен Јован и Коста

поштована браћа

и Милое едини син : Его

у 1878 г.

Споменик Милану Јаковљевићу (†1875) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде: тико: почива:

блажено: упокоени

Раб : божи

газда :

МИЛАН ЈАКОВЉЕВИЋ :

жител: горачки :

а члан: Суда : целе општине.

Поживи 56: Г.

а умре: 27-ог априла у 1875 Г.

вечниму: покои:

Бог даму душу прости +

а оваи му спомен : подигоше :

милош и радосав браћа его

Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак

показуе краброг : Србина

ВЛАДИМИРА Стевановића

воиника III класе

коие на Пазару 24 јуна 1876 год

бранећи се: од турака погинуо :

Бог да му душу прости.

Оваи : билег : ударишему :

Ружица : супруга :

и Радомир

едини син его

у 1880 го.

Споменик Луки Терзићу (†1877) (Горачићи – Сјеничића гробље)

ИС ХС НИ КА

Приђи ближе : србски роде :

и прочитаи подпис : овде :

кои показуе : краброг : Србина

ЛУКУ Терзића :

кои поживи 28 г.

а погибе : н[а] Куршумлији

26г децембра : у 1877 г.

као вредан воиник I класе

народне воиске.

борећи се : са турцима

а : бранећи : себе и србску славу

а саранисе у Алексинцу

а споменуга Марко Доман[овић]

[и] Јелена супруга его.

Два младенца покоиног Луке

што погибе од душманске руке

МИЛКА

умре у петои години

а МИЛЕНКО

од године дана у 1876 г.

Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде тико почива раба Божија

ЦМИЉКА

супруга поч. Милоша Јаковлевића.

из овог села горачића

а која чесно и поштено

поживила 48 година,

а преставила се у Вјечни Живот

10-тог августа у 1881 год

Бог даиои душу прости

овај надгробни спомен

подиже њен девер радосав

из поштовања

и њен син Тиосав

1881

писа Дмитар Ђоковић

и Глишо Дмитрић

Споменик Цмиљани Јаковљевић (†1882) (Горачићи – Јаковљевића гробље)

Овде почива: раба божа

ЦМИЉАНА

супруга покоиног : Милана Јаковлевић :

која чесно: поживи: 48 г.

а престависе: 6-г новебра у 1882 : г.

Бог дајој душу прости :

Писа Митар. ђорђевић

Споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)

Овде : почива :

раб божи

ГАВРИЛО Зимоња :

жител горачки

бивши војник у рату

1876 и 7 и 8 г.

кои часно поживи 55 г.

а умро је 6 октомбра 1882 г.

Бог да му душу прости.

(…)

Споменик Сретену Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)

Овде

пред овим дичним споменом

тико почива блажено упокоени

раб: божи

СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ

уважени грађанин

и бивши кмет овог села горачића

земљоделац великорадниј

кои чесно поживи 60 година

преставиосе :

3-ћег ноембра у 1890 године

Бог да му душу прости

А овај му надгробни знак подиже

брат коста и милое синовац

когае покојник наследником звао

Ер он: није порода имао

писа каменорезац

Дмитар : В[еселиновић] Ђорђевић

ср

Напомене

1. Сада у Лапидаријуму у Гучи.
2. По оцу Ђорђу (Ђоку) потписивао се Ђорђевић, понекад и Ђоковић.
3. Споменик заједнички обликовала двојица каменорезаца.

Извори

• Маринковић Радован М, „Споменици председницима општине Горачићи - Драгачево”, Часопис за књижевност и културу „Расковник”, година XIX, број 73-74, јесен-зима 1993.
• Стојић, Никола, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено издање), Међуопштински историјски архив, Чачак, 2011.
• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, „Вековања Горачића, Губереваца и Живице”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2015.
• Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Дмитар Ђорђевић Веселиновић, умро 1894, пре 130 година.