Калуђер и Арап

0001 Славу слави војвода Јоване
0002 од године славну свету Петку,
0003 више Спужа у Бјелопавлиће
0004 у гиздаво село Мартиниће.
0005 На славу му млоги гости дошли
0006 од Пиперах и од Горе Црне,
0007 од Ровацах и од Пјешивацах,
0008 доцкан дође калуђер Ђорђије
0009 из Мораче царског намастира
0010 још намјера бјеше намјерила
0011 од Мисира црна Арапина.
0012 Војвода их дивно дочекао,
0013 навалио пиво и јестиво
0014 и осталу сваку ђаконију,
0015 служи вино Беговић Јакове,
0016 дође чаша калуђер Ђорђију
0017 и овако ријеч говорио:
0018 "Здрави сте ми, Србљи витезови!
0019 А у славу бога великога
0020 и у славу свете Петке српске,
0021 а за здравје владике светога,
0022 што је с нама на сред Горе Црне,
0023 и у здравје војводе Јована."
0024 Од пејар од друга до друга
0025 докле дође црном Арапину
0026 и Арап је ријеч бесједио:
0027 "Здраво да сте, Брђани јунаци!
0028 Не у здравје Петра калуђера,
0029 љтоно вам је на сред Горе Црне,
0030 ни у здравје војводе Јована,
0031 ни у славу влашке свете Петке,
0032 но у славу свеца Мухамеда,
0033 и у здравје цара честитога
0034 у Стамболу што је бијеломе,
0035 још у здравје паше скадарскога
0036 и за здравје свим агама спушким."
0037 То кад зачу калуђер Ђорђије
0038 пак истрже пушку иза паса,
0039 одиста га изгубити ћаше
0040 но не даде војвода Јоване.
0041 Тако су ти ноћцу боравили,
0042 док питоме тице запјеваше,
0043 рано рани војвода Јоване
0044 на сред села у бијелу цркву
0045 да се моли богу по закону,
0046 да одстоји часну летурђију,
0047 а гостима даје аманете
0048 да му кавге у двор не замећу
0049 но да с миром рујно винце пију
0050 док он дође из бијеле цркве.
0051 Оде Јован у бијелу цркву,
0052 а да видиш Беговић Јакова,
0053 господску је совру поставио,
0054 а гостима вина примакнуо,
0055 чашу даде калуђер Ђорђију,
0056 напија је свој браћи Србима:
0057 "Здраво били, Срби браћо моја!
0058 А за здравље бана домаћина
0059 и у здравље владике светога!"
0060 Оде чаша од руке до руке
0061 докле дође црну Арапину.
0062 Стаде Арап опет говорити:
0063 "Здрави сте ми, Брђани јунаци!
0064 Не у здравје бана домаћина,
0065 ни у здравје црна калуђера,
0066 који вам је на Цетиње само,
0067 но у здравје честитога цара
0068 којино је у Стамболу граду,
0069 и у здравје Селман-капетана,
0070 и у здравје моје кубурлије
0071 која може срце разнијети!"
0072 То кад зачу калуђер Ђорђије,
0073 трже малу иза паса пушку,
0074 малој пушци даде ватру живу,
0075 сав Арапу мозак разнесао,
0076 паде Арап главом у трпезу.
0077 Кад то виђе црни калуђере,
0078 плећи даде а бјежати оде,
0079 но бјеше се момче намјерило
0080 по имену Ђелошевић Марко,
0081 он пристиже калуђер Ђорђија,
0082 вијенцу му није опростио,
0083 устави га, не даде му даље,
0084 пак је свога брат дозивао:
0085 "Милутине, мој рођени брате!
0086 Донеси ми ножа пламенога
0087 калуђеру да одвалим главу."
0088 Одиста га и посјећи шћаше
0089 но не даде соко и перјанка
0090 по имену Радовић Вуксане
0091 но синовцу Марку бесједио:
0092 "Мој синовче, Ђелошевић Марко!
0093 поклони ми калуђер Ђорђија
0094 докле дође војвода Јоване,
0095 тада њему нек Јоване суди
0096 којом ће га смрћом уморити."
0097 Марко га је стрицу поклонио
0098 па га води кнез Вуксане кули,
0099 отолен га пушта у планину,
0100 Жупине се горе доватио,
0101 докле дође билу манастиру,
0102 до ћелије светога Стефана,
0103 српског сина, српска чудотворца,
0104 среташе га Пипери јунаци
0105 и дивно су њега прифатили,
0106 а кад вид’ли тко је и како је
0107 те Пипери њега разумјели,
0108 велики су шенлук учинили,
0109 а још љепше Срба испратили.
0110 Отле здраво у Морачу дође,
0111 завјет чини, оружје оставља
0112 пред образом самог Спаситеља
0113 и бог ће му простит ако бог да.