[Кад је било у гладне године]
Кад је било у гладне године,
било жито тридесет динара,
останала мајка удовица,
и на руке њојни девет сина,
и десета Анђа мила ћерка. 5
Па ги мајка торбом одранила,
и деца су њојна настанала.
Браћа су се млого поштовали,
имање су грдно искупили,
и млого се они огаздили, 10
из богате куће оженили.
Сал остаде Анђа њина сестра,
сал остаде она за удају.
Млого људи њум гу затражише,
и из ближња и долечна места. 15
Па су браћа договор правили, —
ја куде ћев сестру да удадев.
Тада рече најмали брат Јова:
„Моја браћо, моја мила браћо,
ако сестру близу одадемо, 20
а ми смо ти млого жељни сестре,
па ћемо ву често доодити,
па ће буде сестра укорена,
укорена своји укућани.
Да ми сестру далеко удамо, 25
па ћемо ву редом одлазити,
па ће буде сестра омиљена,
омиљена своји укућани.“
Па су сестру далеко удали,
удали гу три конака место. 30
Кад сватови за Анђу дођоше,
Анђу узеше, чуму оставише.
Кад је Анђа нови двори дошла,
на јетрве се је пофалила
како има девет мили браћа, 35
како ће ву често долазити.
Ал’ да видиш ону црну чуму,
па ву изби њојни девет брата,
девет брата, њојне девет снаве,
па ву изби њојни братанчики, 40
сал остави онуј црну мајку.
Па станало три године дана,
никој нема у Анђу да дође.
Ал’ да видиш Анђе јетрвице,
сас Анђу су сеир потерале: 45
„Мори Анђо, наша јетрвице,
млого твоји браћа доодише,
сас коњи ни двори прекопаше.“
Тад се Анђа млого ражалила,
па плакала три дни и три ноћи. 50
Миломе се богу ражалило,
па оживи најмалога брата,
па му створи коња од лопату,
а погачу од туј црну земљу,
и створи му једну карту вино, 55
па он пође у сестру на гости.
Долеко га сестра пресретнала
и њему се око врат обвила:
„Зашто, Јово, зашто мили брате,
што ме мене тол’ко забрависте?“ 60
„Мила сестро, работа је тешка,
девет смо ти куће направили.“
„Море Јово, о мој лични брате,
а што си ми тол’ко земљосао?“
„Мори Анђо, мори мила сестро, 65
неје л’ко земља да се ради.“
„Море Јово, о мој мили брате,
што ми, брате, на тамњан миришеш?“
„Мила сестро, клисар сам у цркву.“
Гостовао три дни и три ноћа. 70
Пријатељи своји замолија
да му сестру на гости опуштив.
Пријтељи сестру опуштише,
па одоше куде своју мајку.
Кад су дошли у то њино село, 75
поред цркву пут ги је нанео,
па га пита Анђа мила сестра:
„Море Јово, море мили брате,
што је тол'ко гробље подновљеио?“
„Мори сестро, мори мила сестро, 80
помрели су млоги стари старци,
стари старци и теј старе бабе.“
„Море Јово, море мили брате,
та ја видим наши бели двори,
никој нема по њи да ни шета, 85
нити деца пред њи да се играв.“
„Мори сестро, мори мила оестро,
сви су деца по стоку отишли.
Иди, сестро, наши бели двори,
мога коња срце заболело, 90
око цркву њега да заводим."
И Јова се у гроба увуче.
Сестра иде своји бели двори.
Ал’ да видиш чудо и невоље,
све су двори у пелен урасли, 95
никој нема по њи да се шета.
Кад гу виде њојна стара мајка,
и она се млого заплакала:
„Мори чумо, мори црна чумо,
што ми уби моји девет сина? 100
Што ми уби моје миле снаве?
Што ми уби моји унучики?
Зашто, чумо, мене не убијеш?“
Тад ое Анђа жално заплакала:
„Мори мајке, мори мила мајке, 105
та ја сам ти твоја ћерка Анђа!“
Тад се оне јадне пригрнале,
пригрнале, обе заплакале.
Па плакаше три дни и три ноћа,
и милога бога замолише: 110
„Мили боже и божји анђели,
створите не црне кукавице,
да кукамо докле живот траји.“
Бог ги створи црне кукавице.
