[Кад је била прва размирица]
Кад је била прва размирица,
размири се Влашко и Богданско,
Заробише Мару удовицу,
и уз Мару две деца малечки:
једно Јанко, а друго Јанинка; 5
Јанка носе у Солуна града,
а Јанинку у Сибина града,
Мару терав у Нова Пазара.
Туј су млоге године минуле,
дође реда Јанко да се жени. 10
Пође Јанко редом по градови,
да си тражи за себе девојку.
Нигде нема за њега прилика.
Па отиде у Сибина града, -
Туј си нађе за себе ирилику, 15
баш сестрицу Јанинку девојку,
одведе је у Солуна града.
Свадбу прави за недељу дана,
за годину чедо задобише,
не имало ни ноге, пи руке. 20
Говорила Јанинка невеста:
„Чујеш ли ме, господару Јанко,
да ти идеш редом по градови,
да ми нађеш једну стару бабу,
да ми баба мушко чедо љуља!“ 25
Оде Јанко редом по градови,
па отиде у Нова Пазара
и туј нађе једну стару бабу,
одведе је у Солуна града.
Стара баба мушко чедо љуља, 30
Чедо љуља и још песму поје:
„Нуни, нуни, бабино унуче,
и од сина и од милу ћеру!
То дочула Јанинка невеста,
па казује господару Јанку: 35
„Господаре, Јанко од Солуна,
стара баба мушко чедо љуља,
чедо љуља и у песму поје:
„Нуни, нуни, бабино унуче
и од сина и од милу ћеру!“ 40
Пита бабу Јанко од Солуна:
„Чујеш ли ме, остарела мајко,
што ти наше мушко чедо љуљаш,
чедо љуљаш у песму казујеш:
„Нуни, нуни, бабино унуче?" 45
Ал’ говори остарела мајка:
„О мој синко, Јанко од Солуна,
кад ме питаш право да ти кажем:
кад је била прва размирица,
размири се Влашко и Богданско, 50
заробише мене удовицу.
Тебе носе у Солуна града,
а Јанинку у Сибина града,
мене терав у Нова Пазара,
Бог рекао да се састанемо. 55
Ти си, сикко, сестрицу узео,
а ја сам ви ваша стара мајка!“
Проговара Јанко од Солуна:
„Чујеш ли ме, Јанинке сестрице,
ти да одиш куд слунце изгрева, 60
ја да одим куд слунце залази,
е да би се из греј испатили!!
