Кад се ракија пред ручак пије
Добра ракија, а боља срећа, данас и вазда, ако Бог да! Ракија радост, ово нам била највећа мрзост; њу пили а вазда се веселили! У чиј смо дом, помогао га господ Бог! њега и његове синове и синовце, браћу и рођаке његове, кумове и пријатеље, ове ође и све друге, који нијесу овђе, о године дошли а нас здраве нашли, да Бог да!— Које пријатеље Бог нашему брату домаћину до сада даровао, то му и подржао, а к овим друге оваке врсне банове, кумове и побратиме и браћу Србе подарио, да Бог да! Сад сви здраво, и ја с вама![1]
Референце
уреди- ↑ Кад долибаша ове здравице напија, сви муче, и кадгођ сврши на: ако Бог да! сви полако реку: амин, да Бог да! а неки: Бог те чуо! или: амин Боже!
Извор
уредиСрпске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 349.