* * *
Кад Мориће похваташе
Кад Мориће похваташе,
Морић Ибру, Морић Пашу
у џамији клањајући
и на сеџду падајући,
похваташе, повезаше, 5
кроз чаршију протјераше.
За њим' лети Морић мајка,
цвили, плаче, косе гули.
Кад је прошла кроз Сараче,
све сараче расплакала. 10
Сви сарачи поскакаше
и дућане затворише.
Кад је прошла кроз Коваче
све коваче расплакала.
Кад је прошла кроз Алаче, 15
све алаче расплакала.
Скупише се Алачани
скупише се сви ковачи
скупише се сви сарачи.
И Мориће избавише 20
Морић мајку утјешише.
|
|
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 221.
