КОД ТЕБЕ САМ...
Код тебе сам био јуче,
Дивотанче, бело луче;
К'о царица на престолу
На кадиви седила си,
Кроз прозоре на широко
На Дунаво гледала си.
Лепа си ми тада била
К'о у гори бела вила!
Ни данути нисам смео
Некмо л' руке да раширим!
Страх ме беше, да те како
У небеса не одпирим.
Немо сам те тада гледо,
Поносито, лепо чедо!
Глед'о сам ти власи, лице,
Очи, пркос неба плава,
Што песништва пуније су
Него зором росе трава.
Ћутао сам, као рака,
Ој узоре девојака!
Нисам смео, да ти кажем
Шта ме мори, шта ме боли,
Или срце ојађено
Како ли те страстно воли.
Али за то, дево мила,
Је ли да си опазила,
Је ли да си приметила,
Да те љубим, да те волим,
Да се место вишњем богу
За блаженство теби молим!
Та сузица она мала,
Што ми је из ока пала,
Што је тако добро дошла
Кад се боно срце слама —
Више ти је тада рекла
Него хиљаду песама!
